СЕНТАНДРЕЈА, Мађарска – У Српском црквеном музеју у Сентандреји 5. септембра отворена је изложба „Двор у огледалу прошлости“, која приказује дигиталну реконструкцију изгледа некадашњег Владичанског двора у Будиму.
Реализацију пројекта омогућио Покрајински завода за заштиту споменика културе из Петроварадина
То је била репрезентативна палата саграђена 1897. године, а задесила ју је иста судбина као и српски саборни храм у Будиму. Сришена је педесетих година прошлог века, а данас је палата – владичански двор оживљен у дигиталној форми захваљујући истраживању и 3Д моделовању.
Свечаном отварању присуствовали су др Владимир Кубет, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, др Богдан Јањушевић и Катарина Добрић, као и уметник дигиталних медија Милош Платиша који су се обратили присутнима. Свечаном отварању присуствовале си и Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Чарна Милинковић, директорка Музеја Војводине, службеници Епархије будимске и заинтересовани посетиоци.
Изложба је део манифестације Српски дани, у организацији Епархије будимске, а експонат ће од сада бити део сталне поставке Српског црквеног музеја у Сентандреји.
Из каталога „Двор у огледалу прошлости“
Срби у Будиму су свом владики су хтели да обезбеде репрезентативну зграду која би била у близини Саборног храма Црквена општина је за ту сврху 1840. откупила плац на три улице на северној страни Црквног трга, у непосредној близини православног храма. Године 1841. владика Платон Атанацковић је ангажовао бечког архитекту Алојза Лисека за пројекат нове резиденције. Ово наручено архитектонско режење које никад није изведено, више је личило на грађанску него на репрезентативну владичанску палату. Ни владика Арсеније Стојковић није реализовао изградњу владичанске палате. После његове смрти, архијерејска столица је била упражњена, због чега је дозволу за изградњу будимског владичанског двора затражио патријарх Гергије Бранковић из Сремских Карловаца. Пројекат који је представљен у јулу 1896. године био је израђен од стране водећег архитекте тога времена и патријарховог рођака, Владимира Николића. Градња је започета у јесен исте године , а одговорни извођач радова био је мајстор Лајош Цако.
На основу маобројних фотографија које су сачуване, свега три, види се да је Владичански двор у Будиму изведен у еклектичком стилу. Имао је три богато декорисане фасаде, главну која је гледала на Дунав (Варкертов кеј) , фасаду са уазом постављеним ка Дебрентеи улици и ону отворену ка новоотворенојнулици Фаћол. Палата је имала високо приземље и три спрата, са основом у облику ћириичног слова П. У централном делу налазио се атријумско двориште.
