Михајло Пупин, научник светског гласа и један од најзначајнијих Срба модерног доба, рођен је 9. октобра 1858. године у Идвору, у срцу Баната. Иако потекао из сиромашне земљорадничке породице, већ у детињству је охрабриван да иде у свет и тражи истину кроз науку. Његова мајка Олимпијада говорила му је да је знање светлост, а незнање слепило.
После основне школе у Идвору и гимназије у Панчеву, млади Пупин одлази у Праг, али након смрти оца, напушта студије и упућује се – без новца, али са великом вером – у Америку. У Њујорку започиње од нуле, радећи тешке физичке послове и истовремено учећи енглески у библиотеци. Упорношћу и талентом уписује Колумбија универзитет, где почиње његов успон у свету науке.
Након студија у Америци и усавршавања у Европи, Пупин је своју научну и професорску каријеру градио управо на Колумбији, где је предавао пуне четири деценије. Његови проналасци из области електротехнике, посебно чувени Пупинови калемови, омогућили су пренос телефонског сигнала на велике раздаљине и поставили темеље модерне телекомуникације. Његов рад на рендгенском снимању драстично је скратио време експозиције и отворио нова врата у медицини.
Са 34 патента и сарадњом са великанима попут Едвина Армстронга, Пупин је оставио неизбрисив траг у научној историји света. Његов утицај се осећа и данас – у сваком телефонском позиву, радио-сигналу и бежичној комуникацији.
У свету науке сматран је оцем електротехничког идеализма, а у српском народу – као један од његових најсветлијих умова који је, иако далеко од домовине, никада није заборавио.
Михајло Пупин само је један у низу великана који су веровали да наука и религија могу да иду „руку под руку”. О својој религиозности често је говорио, наглашавајући да зна да Бог постоји. Говорио је:
„Не, ја не верујем да постоји Бог. Но ја знам да Он постоји. И то ми је једино знање што има неку вредност од свег мог знања.”
У писму које је послао мајци, написао је:
„Сваким кораком напред у свом научном истраживању све сам ближи ономе што си ме у детињству учила – Богу.”
Портрет Михајла Пупина урадио Паја Јовановић 1903. године у Америци
Редакција за науку и образовање РТС-а снимила је серијал под називом Историја науке, посвећен знаменитим људима који су оставили препознатљив траг у светској и домаћој науци, и утемељили поједине научне дисциплине у Србији.
Определивши се за кратку форму, документаристички приступ и играно-документарну структуру, аутори серијала створили су ТВ лексикон знаменитих научника, који ће трајно подсећати на њихово непролазно дело.
Михајло Пупин (1854–1935)
Научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, истраживач који је унапредио телекомуникације, допринео успостављању бежичне телеграфије и телефоније, рентгенологије, писац, хуманиста и почасни конзул Србије у Америци.
