20. август: Прославе са задршком

И Ходмезевашархељ се придружио градовима који су одустали од ватромета 20. августа, на Дан Светог Иштвана, највећег празника у Мађарској. Одлуку је саопштио градоначелник тог насеља у жупанији Чонград Петер Марки-Зај, након анкете коју је спровео међу грађанима: од више од 500 упитаних чак 460 је одговорило „не“ и да би тако уштеђених милион и по форинти требало усмерити социјално угроженима.

Ватромет у Будимпешти (Фото: Википедија)

Тиме се град са око 40.000 становника, који и даље води неуспели претендент опозиције за мађарског премијера, придружио Шиофоку, Печују, Сегедину, Мишколцу, Шимегу, Секешферевару и јо неким насељима који су одустали од ватромета због неповољне привредне ситуације, а пре свега енергетске кризе изазване ратом у Украјини и његовим последицама.

Гласови против расипања новца у овим тешким и неизвесним временима све су гласнији широм Мађарске, али то не допире до владе која не одустаје од традиционалног ватреног спектакла у престоници. Организација ватромета је препуштена Мађарској туристичкој агенцији, као подизвођач радова ангажована је фирма Антена Хунгарија, а надзор је предат посебном Оперативном штабу, иза којег стоји Кабинет председника владе.

Шеф Кабинета Антал Роган је још раније најавио да ће ватромет у Будимпешти 20. августа бити „највећи у Европи“, а одговарајући на све учесталије критике државни секретар за међународне комуникације Золтан Ковач је истакао да су набавке већ обављене и да би у овом тренутку скупље вило отказати него реализовати манифестацију.

Калкулације колико ће све то да кошта још нису јавно саопштене, а зна се да су лане достигле непуних 12 милијарди форинти.

Будимпешта ће, дакле, у великом стилу обележити Дан оснивача мађарске дршаве, владара који је због допроноса увођењу хришћанства постхумно проглашен за свеца, а 20. август се у сеоским атарима слави и као завршетак жетве, у време Јаноша Кадара био је и дан првог послеравног мађарског устава.

Према програму ватромет ће тачно у поноћ почети на целом подручју Дунама између Маргитиног и Петефи моста, у дужини од 4,5 километра. Са баржи ће се испалити седам великих ракета, које ће се распршити на висини од 250 метара, а пратиће их велики број мањих светлосних ефеката. Ракете ће бити испаљиване и са Ержебет и Моста слободе, а за крај је предвиђена „грчка ватра“.

За Варош РТВ пише Срђан Басић