Санкције подађају сваког, али главни удар неће осетити Руси, већ ми Европљани, а са друге стране Сједињене Америчке Државе настоје да управо слабљењем Европе доведу Русију у још тежи положај – изјавио је један од најпознатијох мађарских стручњака у области безбедносне политике, економиста и професор универзитета Ђерђ Ногради.
„Чека нас тешка зима, али Мађарска не мора да брине, јер је напунила своја складишта гасом. Ми одржавамо везе са Москвом, на седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку од западних политичара само се Петер Сијарто састао са Сергејом Лавровом. У исто време челници земаља Европске уније (ЕУ) су почели да трчкарају по свету тражећи гас, па су тако немачки министри били у Холандији, северној Африци, Норвешкој, Арапско-персијском заливу“, додао је Ногради у интервују влади блиском „Мађар хирлапу“.
Ђерђ Ногради (Фото: Мађар хирлап)
Према његовом мишљењу пакети санкција ЕУ према Русији нису донели жељене ефекте, као што нису, како је рекао, својевремено ни према Ирану и Србији.
„Русија је највећа држава на свету и њу је тешко на тај начин казнити, План Брисела је био да санкцијама баци Русе на колена, али се то није догодило. Сада говори да ће у наредне две године обучити 150.000 украјинских војника, али ће се за то време, ако се рат настави, Европа урушити“, наставио је стручњак.
Одговарајући на питање зашто САД отворено помажу Украјину у вођењу рата, Ногради је указао на жељу Вашингтона да поново доминира светом.
„Стратешки амерички циљ је био да ослаби Европу – и то су генијално учинили – а преко ње и Русију. Америчка политика полази од тога да на глобалном плану постоје три играча: прво САД, мада јој место и улога опадају, затим Кина, па Русија. Европе ту нема, мада је она највише претрпела током Првог и Другог светског рата, а и сада јој се намеће да јефтине руске енергенте замени скупим америчким“, оценио је дугогодишњи саветник мађарске владе.
Ногради сматра да су највећи противници мирног решења украјинског рата, поред САД, Велика Британија, Канада, скандинавске и балтичке земље, док би договор с Москвом, прескачући украјинског председника Зеленског, желеле Француска, Немачка и већи део чланица ЕУ, али је амерички притисак још увек превелик.
„Руси су рекли да су дошли до црвене линије и да Украјина не може да постане чланица НАТО пакта. Али, да почнемо из мало веће даљине, када је бомбардована Југославија, а ја сам тада стударао у седишту западне војне алијансе. Запад је у вези Косова рекао да је право на самоопределење јаче од државних граница, а када су Руси то исто учинили на Криму и сада у Донбасу истакли су да је косовски случај преседан који се не може поновити. Јединствени и непоновљиви случајеви у политици, међутим, не постоје“, закључио је Ђерђ Ногради.
За Варош РТВ пише Срђан Басић