Европски суд одбацио мађарски захтев

Будимпешта, 16. фебруар 2022. – Суд Европске уније је у одвојеним образложењима одбацио захтеве Мађарске и Пољске стопирао став Европске комисије (ЕК) да се додела средстава из буџета услови поштовањем основних норми и вредности Уније, посебно у области правне државе и борбе против корупције.

Одлуку Суда поздравила је председница ЕК Урсула фон дер Лајен, а мађарска влада је сазвала ванредну конференцију за новинаре на којој је истакнуто да се ради о „политичкој одлуци“, односно наставку напада луберално-левичарских странака и појединаца у Бриселу и Стразбуру на владу Виктора Орбана.  

Став поменуте судске инстанце, са седиштем у Луксембургу, био је потребан како би се, у ствари, активирао до сада никада примењивани члан 7. Основне повеље ЕУ и евентуално покренуо поступак против појединих чланица које наводно одступају од прописа на којима заједница почива.

У пракси то значи да се овлашћује ЕК да, супротно квотама у заједничком буџету, замрзне одређене износе уколико се утврди да се  они у домицилним државама ненаменски троше, да постоји спрега власти и криминала, а крше и независност судства, тужилаштва и медија.

Варга Јудит (Фото: М1)

Званична Будимпешта је на ту иницијативу Брисела оштро одговорила тврдећи да се ради хајци „Сорошевих људи“ (спроводилаца идеја Ђерђа, алијас Џорџа Сороша), а да термин „права држава“ није дефинисан ни у једном документу ЕУ, односно да та тема нема никакве везе са буџетским средствима, што су на изненада сазваној прес конференцији поновили водећи министар у Министарском председништву Гуљаш Гергељ и министарка правде Јудит Варга.

„Ова одлука је доказ да Брисел злопотребљава власт, а она је још један притисак на нашу домовину, јер смо пролетос донели Закон о заштити деце. Донета је једна политичка одлука, Суд се претворио у послушника политике, али нас то није изненадило, јер је сличан закључак усвојен и пре четити године када смо се и правним нормама супротставили илегалној миграцији“, истакла је Варга.

Према њеним речима и тада се то догодило уочи парламентарних избора, а касније се мађарски модел показао ефикасним и пресликан је у више других земаља.

Овог пута на удару се, наставила је министарка, нашао правни акт којим се штите млада покољења, јер се забрањује припадницима ЛЏБТ популације да се баве њиховим одгојем и образовањем. Чак је и у мађарски Устав унето да је брак спој мушкарца и жене, да је отац мушкарац, а мајка жена, што је на европским форумима процењено као дискриминација и хомофобија.  

„Судским решењем нису угрожена средства намењена Мађарској, она нам припадају и сигурно ћемо их добити“, оценио је Гуљаш, имајући у виду да коначну одлуку, ипак, доноси Европска комисија.

Формално гледано сада је задатак посебне радне групе администрације у Бриселу да проучи судску одлуку и предложи начин примене поменутог члана 7, што може да потраје и више месеци. У сваком случају Орбанов кабинет се нашао у непријатној ситуацији, а изборни дан, 3. април, веома је близу.

За Варош РТВ пише Срђан Басић