Нови Сад, 20. фебруар 2022. – Изложба „Миграције у уметности – Уметност миграција“ је свечаним догађајем отворена у петак, 18. фебруара у 19.00 сати у Галерији Матице српске. Публици су се овим поводом обратили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и др Сандро Дебоно, стручни саветник Галерије Матице српске и почасни директор и оснивач музеја МУЗА на Малти, док је изложбу свечано отворила Маја Гојковић, потпредседница Владе и министар културе и информисања Републике Србије.
„Наша намера је да изложбом коју вечерас представљамо укажемо на сложеност феномена миграција, да подстакнемо на размишљање и простор Галерије успоставимо као платформу за дијалог заснован на делима ликовне уметности. Намера нам је да укажемо на важност стваралаштва сликара миграната у европским оквирима, али и поставимо питање због чега је у актуелном тренутку однос према миграцијама толико негативан кад нас прошлост и уметност демантују“ – рекла је др Тијана Палковљевић Бугарски.
Отварање изложбе, Галерија Матице српске (Фото: Галерија Матице српске)
Сандро Дебоно је истакао: „Овде на овој изложби балкански и општеприхваћени европски наративи поново су повезани у заједничке теме и идеје, заједничка путовања и историју. Како миграције поимамо као путовање идентитета, на ком непрестано преиспитујемо ко смо и која су наша искуства, овакви пројекти, када се све узме у обзир, доказ су да смо заправо сви ми мигранти.“
Потпредседница Владе и министар културе и информисања Републике Србије, Маја Гојковић, изложбу је отворила речима: „Пред нама су дела двојице чувених српских сликара, Паје Јовановића и Уроша Предића, затим радови славних европских уметника: Ел Грека, Елизабет Виже Лебрен и Марка Шагала, као и бројних савремених ствараоца из региона и света. Настали у различитим историјским периодима и околностима, изложени радови баве се истраживањем миграција и њиховим утицајима на друштво и културу.“
Гојковић је подсетила да су велика померања и пресељења народа доносила прилику за сусретање различитих традиција и култура, те да такви спојеви у највећем броју случајева оплемењују културе, које долазе у додир и дају уметницима више могућности за истраживања и ширење њихових стваралачких хоризонта.
Маја Гојковић, потпредседница Владе и министар културе и информисања Републике Србије (Фото: Галерија Матице српске )
Када на овим просторима говоримо о сеобама, многима су прве асоцијације две велике сеобе Срба у 17. и 18. веку, које су послужиле и као мотив за нека од дела које можемо овде видети, међу којима и једну од најпознатијих слика српских уметника, ʽСеобу Србаʼ Паје Јовановића“, нагласила је министарка културе.
Први пут су на једном месту приказана дела водећих имена националне уметности Уроша Предића и Паје Јовановића, великана европске уметности Ел Грека, Елизабет Виже Лебрен и Марка Шагала, као и савремених уметника Младена Миљановића, Владана Јеремића, Рене Редле, Сафета Зеца и Таус Макачеве.
Миграције су невидљиви и никад окончан процес чија актуелност оснажује изузетну платформу за нове уметничке феномене и поступке. Савремена уметничка пракса обилује многим покушајима да се означи, протумачи и на прави начин упути у комплексан проблем овог социјалног феномена. Галерија Матице српске као репрезентативни и најстарији национални музеј код Срба чува у својој колекцији велики број патриотских икона. Актуелна дешавања у свету довела су до теме којом се ова изложба бави, а то је велики утицај који су миграције имале на уметнике и важност коју су ти ствараоци, као последицу својих личних миграција, имали на развој уметности.
Кроз три главна дела – причом о чувеној историјској композицији Сеоба Срба Паје Јовановића, шири контекст миграција у историји европске и светске уметности и рефлексију актуелне друштвено-политичке кризе изазване великим миграцијама у Европи кроз савремену уметничку продукцију, изложба Миграције у уметности – Уметност миграција истражује феномен, разлоге и ефекте миграција на друштва и појединце.
Идеја изложбе је да, у времену актуелне светске миграционе кризе, покуша да посматра, испитује и разуме овај феномен који погађа свако становништво и покреће многа етичка и културолошка питања. Радећи на различитим нивоима – временском, просторном, етичком и многим другим, изложба пружа могућност да кроз језик уметности преиспитате своје ставове и ставове друштва, па чак цивилизацијске изазове у XXИ веку.
Циљ изложбе није да понуди одређене ставове поводом феномена миграција, већ да кроз селекцију репрезентативних и занимљивих примера уметничког стваралаштва креира простор за друштвени дијалог о феномену, суочавајући се са појмовима попут страха, (одсуства) емпатије, (не)разумевања, контрадикторности и људскости.
С обзиром да циљ изложбе није да понуди одређене ставове поводом феномена миграција, већ да креира простор за друштвени дијалог, у оквиру пратећег програма изложбе биће реализована предавања и дискусије сваког петка у 19.00 сати, док ће викендом бити приређена ауторска и стручна вођења кроз изложбу. Како би се тема миграција приближила деци и младима, организоваће се креативне, драмске и ХеарМе радионице. Сваког другог уторка публику очекује ГМС биоскоп у 19.00 сати.
Ауторски тим изложбе чине: мр Данило Вуксановић, мср Јелена Огњановић и Лука Кулић. Изложбу прати истоимени каталог, као и публикација (По)гледи ка миграцијама. Есеји о феномену аутора др Алексеја Кишјухаса, др Бранка Бешлина, мр Данила Вуксановића, др Сандра Дебона, мср Јелене Огњановић, Луке Кулића и др Владимира Гвоздена.
Изложба је настала у сарадњи са Државном галеријом „Третјаков”, Државним музејем лепих уметности „Пушкин”, Народном галеријом Словеније, Народним музејем у Београду, Народним музејем Панчево, као и уметницима Таус Макачевом, Сафетом Зецом, Младеном Миљановићем, Владаном Јеремићем и Реном Редле. Захваљујући Неw Цоллеге Оxфорд и Ел Есцориал из Шпаније, уступљене су репродукције уметничких дела Ел Грека које се могу погледати на изложби у виду видео анимације.
Реализована је у оквиру програмског лука Сеобе Европске престонице културе, а њено одржавање омогућили су Министарство културе и информисања Републике Србије, Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе” и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Извор: РТВ