Нови Сад – Петар II Петровић Његош сматра се најмисаоњим и најталентованијм песником српског језика који је у 19. веку поставио темеље, на које ће се касније наслонити Дучић, Ракић, Пандуревић. 175 година од првог издања Горског вијенца, повод је и за сећање 1847. годину као значајну за целокупну српску књижевност и културу.
Те године на народном језику објављене су књиге песама Бранка Радичевића, превод Новог завета Вука Караџића, Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића, а у Бечу се штампа Његошев Горски вијенац који се 175 година касније непрестано изучава, како лингвистички тако и културолошки.
„Његош је био песник који је те две велике теме увео у српску књижевност. Једна је национално-историјска визија света и судбина српског народа, а друга је космичка судбина човека и управо из те историјско легендарне и из ове метафизичке перспективе је отворио велике просторе српске књижевности, тако да Његошу дугујемо много више него што можемо да претпоставимо“, каже за РТВ проф. др Горан Максимовић, а преноси Варош Тв.
У част књижевном јубилеју, Његошев одбор Матице српске приредио је зборник који у фокус ставља Његошев језик, непрестани извор надахнућа, како то виде савремени лингвисти.
Академик Јасмина Грковић Мејџор објашњава да он обухвата, са једне стране, српски народни језик.
„Има ту и рускословенских елемената, а чак се у једном раду говори о томе како је тај језик био жив и како је временом ишао ка тзв. доситејевском типу језика. Да бисмо правилно разумели Његошево дело, ми морамо разумети тај вишеслојни језик“, наводи Грковић Мејџор.
У част митрополита Амфилохија, бившег председника Његошевог одбора, обележено је 175 година. Ту функцију преузео је његов наследник, митроплит Јоаникије, уз речи о Његошу, владики, песнику, филозофу и владару који је надишао своје време
„То значи да је својим делом постао свревремен и нама данас савремен. А о Горском вијенцу довољно је напоменути то да су велики људи рекли да је то народна Библија“, истакао је митроплит Јоаникије.
Ти људи били су Васко Попа, Милош Црњански, Исидора Секулић, а Његошево дело преведено је на многе светске језике, док се на појединим универзитетима засебно изучава.
На нашим просторима његове поруке често се погрешно тумаче и злоупотребљавају и чини се да поезију као лек не доживљавају сви.
Ипак, у њој се и данас крије путоказ до решења савремених изазова, али ако је читамо пажљиво и полако.