Београд, Грачаница – Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром.
Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Притом се све догађало у присуству међународних војних снага.
Фото/извор: ЕРА (Valdrin Xhemaj)
Током својеврсне „Кристалне ноћи“ над Србима, као и над њиховом имовином, светињама, храмовима и споменицима, марта 2004, са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба. Већина се никада није вратила у своје домове.
Током насиља на КиМ 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.
У уторак 16. марта 2004. у касним ноћним сатима медији у Приштини јавили су да су тројица дечака, косметских Албанаца, старости 8, 11 и 12 година, смртно страдали утопивши се у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока. Како су они тада јавили, дечаци су бежали пред српским нападачима.
Сутрадан, 17. марта, око поднева, више хиљада косовских Албанаца прешавши мост на Ибру пут северног дела Косовске Митровице, напало је тамошње Србе. Започела је пуцњава. У граду су били видни Албанци са аутоматским оружјем. Припадници међународних снага безбедности употребили су сузавац и шок бомбе.
У раним поподневним сатима појављују се информације да су у току напади на Србе у низу места широм Косова и Метохије, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици…
Више хиљада Албанаца напало је Србе у Чаглавици, јужном предграђу Приштине, негде после 13.00 часова. Снајпером је у том месту рањено десет особа српске националности. Српске куће су паљене.
У поподневним сатима јављено је да је седам особа погинуло, четири Албанца и троје Срба, а више од 200 је рањено у Косовској Митровици. Потврђено је да су Срби убијени снајпеским оружјем из јужног дела града. Повређено је и 11 француских припадника КФОР а. Током поподнева припадници КФОР-а и УМНИК-а, евакуисали су Србе из Чаглавице и других села у том појасу.
Фото/Извор: Православље
Током вечери уследили су напади на цркве и манастире. Запаљена је, осим бројних српских домова широм Косова и Метохије, и Богородица Љевишка у Призрену, као и Богословија и Саборна црква Светог Ђорђа у том граду. Уништени су Манастир светих Архангела и Црква светог Спаса. Обе српске цркве у Косову Пољу су такође запаљене.
У Липљану су убијене четири особе српске националности. Куће Срба су масовно паљене. И у том граду припаданци КФОР-а настојали су да евакуишу Србе.
У касним вечерњим сатима портпарол УМНИК-а Дерек Чепел демантовао је оптужбе да су албански дечаци у Ибру у селу Чабра страдали бежећи од Срба, што је био изговор за погром над Србима. Како је рекао – насиље на Косову било је унапред планирано.
Погроми су настављени и сутрадан 18. марта. У раним поподневним сатима објављено је да је главнокомандујући Јужног крила НАТО-а, адмирал Грегори Џонсон, преузео команду над КФОР-ом и одобрио размештање додатних снага.
Ибрахим Ругова, у то време на позицији председника тзв. Косова, позвао је тада међународну заједницу да хитно донесе одлука о независности Косова.
Напади, паљевине и пљачке наставили су се у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у месту Облић, северозападно од Приштине, више нема Срба.
У вечерњим сатима запаљена је црква Светог Саве у Косовској Митровици. Запаљена је црква Светог Николе у Приштини. Албански екстремисти бацили су бомбе на станице полицијске службе у Липљану и Обилићу.
Монахиње манастира Девич евакуисане су од стране припадника КФОР-а, пошто је најмање 1.000 наоружаних Албанаца окружило манастир који је опљачкан и запаљен.
Око 22.00 сата заповедник Јужног крила НАТО-а Грегори Џонсон изјавио је у Приштини да насиље које последњих дана не престаје на Косову указује на постојање организованог обрасца. Сутрадан, Џонсон је оценио да је масовно насиље које траје на Косову – етничко чишћење.
Фото/извор: ЕРА (Valdrin Xhemaj)
Исте вечери, 19. марта, представник УНМИК-а Дерек Чепел саопштио је да је у сукобу на Космету погинуло 28, а повређено више од 600 особа.
Два дана потом, у понедељак 22.марта, у вечерњим сатима Дерек Чепел је објавио да су ухапшене 163 особ због подметања пожара, пљачке, убистава и других кривична дела током, како је рекао „међуетничких“ сукоба на Косову. Речено је такође да се претпоставља да је око 51.000 особа учествовала у 33 појединачна догађаја. Поновљено је да је 28 лица из обе заједнице погинуло, а 870 је повређено. Како је рекао, нападачи су спалили или дигли у ваздух 30 српских цркава, оштетили 11 цркава и манастира и уништили 286 кућа. У нередима су уништена и 72 возила УН.
Укупно, током погрома над Србима на КиМ 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи нападнуте и њихову имовину и храмове.
Током погрома порушено је, колико се зна 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке. Прва литургија у њој служена је тек шест година доцније, али трагови девастације и пожара нису отклоњени. Године 2006. стављена је на листу споменика под заштитом УНЕСКО-а. Богородица Љевишка, један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије, епископско средиште српске цркве у средњем веку, посебно раскошну форму добио је у време Краља Милутина (1282-1321), мада је и раније било архијерејско средиште призренског епископа српске цркве.
Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда током погрома марта 2004. је био близу стотину. Уништене су небројене фреске, иконе, црквене реликвије. Посебна мета били су духовно наслеђе и храмови српског народа.
Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа је осуђено.
Погром албанских екстремиста над Србима 17, 18. и 19 марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савет безбедности УН, као и Европска унија.
Грачаница: Годишњица Мартовског погрома – сећање на сва страдања Срба на КиМ
У оквиру обележавања деветнаесте годишњице мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији, данас је у Грачаници служен парастос и положено цвеће у знак сећања на страдали српски народ.
У манастиру Грачаница, епископ рашко-призренски Теодосије, уз саслужење викарног епископа новобрдског Илариона, служио је парастос.
„Зато се и ове године Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом, због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање неће и не сме поколебати у решености да останемо свој на своме. Они који би желели да нас овде више нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и гробљима оно што их подсећа на српски народ и наше вековно присуство на овим просторима“, поручио је владика Теодосије, на свечаној Академији посвећеној Мартовском погрому, одржаној након парастоса.
У име Канцеларије за Косово и Метохију, присутнима се обратила помоћница директора Канцеларије Милена Парлић.
„Овај дан је симбол трагедија и тужна слика српског страдања. Колективна дужност нам је да сваку жртву, сваку спаљену светињу и културно обележје памтимо и помињемо свакодневно. Не само овога датума, јер страдали су белег нашег наслеђа, они који су дали своје животе како никада не бисмо заборавили шта за нас представља Косово и Метохија“, рекла је Парлић.
Након парастоса представници Српске православне цркве, Канцеларије за Косово и Метохију и локалних самоуправа положили су беле руже на спомен инсталацију посвећену свим убијеним и киднапованим Србима у Грачаници.
„Седамнаести март је дан када не обележавамо само Мартовски погром, већ сећање на све косовско-метохијске жртве, на сва страдања која су део вишедеценијског процеса, чији је циљ наше нестајање са овог простора“, истакла је председница општине Грачаница Љиљана Шубарић.
У знак сећања на 17. март 2004, отворена је и изложба са ликовне колоније „Јесен у Призрену 2022“ и одржана свечана Академија.
„Као што остаје свети краљ у својој светињи, као што опстаје света Грачаница и Пећка патријашија, тако ћемо и ми да остајемо и опстанемо и да се обнављамо, пре свега добром вером и молитвом“, навео је викарни епископ новобрдски Иларион.
Поред Грачанице, годишњица Мартовског погрома обележена је и у Косовској Митровици, где је након служења парастоса страдалима, положено цвеће код споменика „Истина“ у северном делу града.
На данашњи дан 2004. године албански екстремисти започели су етничко чишћење Срба на Косову и Метохији. У три дана, убијено је 19 људи, запаљено близу 1.000 српских кућа и 35 цркава и манастира, а протерано 4.000 Срба. Због лажне вести коју је тада објавио приштински јавни сервис, да су Срби криви за утапање албанске деце у селу Чабра код Зубиног Потока, градови у нашој јужној покрајини су очишћени од српског народа. За овај злочин нико није одговарао.
Извор: РТВ