Будимпешта, 12. фебруар 2022. – Стартни пиштољ се огласио: 50 дана уочи парламентарних избора, заказаних за 3. април, почела је и званично предизборна кампања, од које зависи како ће изгледати будући посланички сазив. Око 7,8 милиона грађана с правом гласа ће имати могућност да изабере власнике 199 места у „Државној кући“, предивном здању на Кошутовом тргу, од тога 106 са појединачних, а преосталих 93 са такозваних партијских листа.
Данас је почело прикупљање потписа за појединачне мандате, а и припадници 13 званично признатих националних мањина ће одабрати свог представника у парламенту, од којих ће један бити комплетан посланих с правом гласа, а осталих 12 у својству посматрача – моћи ће да присуствују седницама, говоре о актуелним проблемима своје заједнице, али не и да одлучују.
Спискове с прикупљеним потписима потребно је предати Државном изборном уреду до 25. фебруара у 16 часова, а дан дуже је дат странкама да доставе партијске листе. Прихватиће се само оне које садрже кандидате у најамање 71 изборној јединици у бар 14 жупанија и Будимпешти.
Овога пута улог је, како процењују политички аналитичари, већи него икада у овом веку. Пред грађанима је да одлуче да ли ће Виктор Орбан наставити с владавином започетом 2010. године, или ће овог пута уједињена опозиција успети да преотме државно кормило. Због тог значаја главне странке још увек нису објавиле спискове својих кандидата на партијским листама, од чега зависи ко ће се наћи у посланичким клупама. Зна се да ће листу Фидеса и Хришћанско-демократске народне партије предводити Орбан, а да ће на челу шест највећих опозиционих странака бити Петер Марки-Зај, победник на предизборима, али се и даље крију имена људи који ће бити иза њих.
Мађари који се тог дана затекну у иностранству моћи ће да гласају у дипломатским и конзуларним представништвима своје земље, док двојни држављани у суседним државама имају право да заокружују само политичке организације на партијским листама и свој избор доставе поштом.
Упоредо са парламентарним изборима држављани Мађарске ће 3. априла изаћи и на референдум о „хомофобном закону“, којим би грађани требало да потврде пропис о забтрани припадницима ЛГБТ популације да се баве педагошким и социјалним радом у државним установама.