Нови Сад, 25. јануар 2022. – Председник Скупштине Војводине и први човек Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Иштван Пастор одбацио је инсинуације појединих партија и антифашистичких организација да је будући споменик у Новом Саду посвећен рехабилитацији припадника окупаторске Хортијеве војске одговорне за погром више хиљада људи почетком 1942. године у јужној Бачкој.
„Ми желимо споменик невиним жртвама, да створимо место где можемо да чувамо културу сећања и мислим да је то страшно важно и у односу на невине жртве рације и невине жртве одмазде 1944-45. године. У том смислу не постоји разлика у националној припадности, јер се у оба случаја ради о идеолошкој мотивацији“, рекао је Пастор у емисији „Прави угао“ на РТВ.
Према његовим речима неопходно је затворити болне странице прошлости, извући из њих поуке и градити једну другачију будућност, а поменути пројекат је нови чин помирења Мађарс и Срба, који би могао да послужи и као пример другима у региону.
(Први потез су учинили председници Јанош Адер и Томислав Николић, када су јануара 2013. погнули главе одајући пошту невино настрадалима у Чуругу).
Фото: Макета споменика (Извор: 021.rs)
Иницијатива за подизање споменика Мађарима и Немцима који су пали крајем Другог светског рата у налету партизанских јединица потекла је од Новосадског одбора СВМ још 2016. године, изјавила је својевремено његова председница Анамарија Вичек. После жучне расправе и оспоравања од стране одборника Српске радикалне странке, Социјалистичке партије Србије, па и Лиге социјалдемократа Војводине, Скупштина Града је, три године касније, усвојила помениути предлог, пре свега захваљујући подршци чланова Српске напредне странке.
Одлука је донета, а у њој су утврђена средства из градског буџета и одређена локација на углу улица Ива Андрића и 1300 каплара. Одређен је плац од 134 метра квадратна, где ће се уредити мали парк и поставити постамент, на којем ће бити споменик рад новосадског вајара Ласла Силађија. Он се определио за контуре птице турул, врсте орла који је постао мађарски симбол још из времена доласка угарскиг племена у Панонску низију са кнезом Арпадом на чулу. Сачињена је од белог мермера величине два кубна метра и тешка две и по тоне.
На споменику ће на три језика (српском, мађарском и немачком) писати да је посвећен невиним жртвама из 1944-45. година, али без имена, јер су она и била предмет жучних полемика. На списку се, према појединим мишљењима, наиме, налазе и лица осуђена за ратни злочин, односно директно учешће у погрому близу 4.000 Срба, Јевреја и Рома у Новом Саду, Жабљу Чуругу и другим околним местима.
Ту евиденцију је, како истичу у СВМ, сачинила заједничка комисија САНУ и Мађарске академије наука и у њој је приближно 1.300 имена. Тај број наводи и Пастор, мада вајар Силађи спомиње чак 6.000 лица убијених у то време широм Војводине.
„Ја се не руководим никаквим списком, мени је битно да одамо почаст навино настрадалима, а да их је било то је неспорно, то су историјски факти, које нико не доводи у сумњу“, додао је лидер СВМ у разговору с Љубицом Гојгић.
Споменик на споју Лимана IV и Телепа је требало да буде постављен још пролетос, али се на тендер нико није јавио, па је процедура поновљена.
За Варош РТВ пише Срђан Басић