На данашњи дан навршава се 215 година од највећег пожара у Табану. Велика катастрофа која је 5. септембра 1810. године погодила Табан остала је упамћена као једна од највећих и најтрагичнијих у историји постојања ове српске вароши. Био је то пожар у којем је изгорео велики део насеља а догодио се током сезоне бербе грожђа, док је већина становника била у својим виноградима. Пожар је случајно изазван у радионици за винску бурад Јаноша Шулера, чијом је непажњом искра запалила прво његово двориште, а услед јаког ветра ватра се брзо разбуктала и проширила на околне куће и затим већи део околних насеља, Визивароша и Кристина вароша. До вечери је изгорело око 400 кућа, а пожар је захватио обе табанске цркве.
Српски катедрални храм је готово потпуно изгорео и том приликом је страдао првобитни иконостас из 1764. године са педесет и две иконе, рад чувеног сликара Василија Остојића.
Уништена је већина радионица, занатских радњи и винских подрума становника Табана, а страдала је и будимска страна моста. У пожару је неповратно изгубљена богата библиотека мађарског историчара и песника Бенедека Вирага чија се кућа налазила на самом ободу Табана. Највећа трагедија било је страдање преко педесет житеља Табана, који су изгубили своје животе у борби са ватром.
Сачувано је писмо Михаила Витковића о овом догађају у којем описује разарање и страдање цркве и имовине свога брата, табанског пароха Јована Витковића. Након ове трагедије житељи Табана су убрзано кренули са обновом своје вароши а до данас је сачувано свега неколико зграда подигнутих одмах након пожара и налазе се у Дебрентеи улици. Спомен плоча на немачком језику о овом пожару стајала је касније на тргу Јелена (Szarvas tér) све до његовог рушења. У цркви Свете Катарине Александријске се чува слика овог пожара на којој су приказане обе цркве, улице и куће Табана у пламену.
На ову страшну трагедију подсећа плоча на мађарском језику која стоји на потпорном зиду Гелертовог брда у близини степеништа.
Радомир Чваркић
