Мађарска влада ће испунити све захтеве Европске комисије (ЕК) и већ данас је доставила парламенту први пакет мера које би требало да доведу до укидање суспензије новца намењеног званичној Будипешти из буџета Европске уније (ЕУ).
То је, на ванредној конференцији за новинаре, изјавио Тибор Наврачич, министар територијалног развоја задужен и за коришћење новца из ЕУ, а који је својвремено (од 2014 до 2019) и сам био члан „европске владе“ као комесар за иновације.
Тибор Наврачич на ванредној конференцији за новинаре (Фото: МТИ)
Та прва реакција мађарских званичника дошла је након одлуке Комисије да предложи Европском савету суспензију 65 одсто (око 7,5 милијарди евра) намењених Мађарској из кохезионих и развојних фондова због мањкавости у функционисање правне државе и сумњивом трошењу средстава из европског буџета.
Мађарској влади је дат рок од два месеца, тачније до 19. новембра, да одговори Бриселу и увери европске званичнике да је озбиљно почела да спроводи преузете обавезе, а коначну одлуку о томе да ли ће први пут бити новчано кажњена једна чланица ЕУ због недовољног поштовања европских норми и вредности знаће се у децембру. Одлуку доносе чланице Уније квалификованом већином, што значи да је потребна сагласност 55 одсто или 15 од 27 земаља, уз услов да то представља 65 одсто становништва ЕУ.
У Мађарској су уверени да се то неће догодити, јер ће и пре гласања бити испуњени сви захтеви Брисела, рекао је Наврачич, а исто је потврдила и министарка правде Јудит Варга на Фејсбуку. Њих двоје су, иначе, задужени за преговоре са ЕУ: Наврачић на подручју оперативних програма борбе против корупције и транспарентности у коришћењу европског новца, а Варга у области фукционисања правне државе и поштовању основних људских права и слобода.
„Преговоре са европским званичницима смо почели у јуну и наша влада се обавезала да ће спровести захтеве садржане у 17 тачака. Међу најважнијим је оснивање Интегритетског уреда, независног тела које ће контролисати јавне набавке и принципе неспојивости. Чланови ће бити независни стручњаци, а председника ће именовати шеф државе на предлог председника Државног књиговодства“, наставио је министар.
Према његовим речима други важан задатак је формирање Антикорупцијске радне групе, која не би била одговорна влади, већ поменутом Интегритетском уреду.
Традиционална мађарска пракса о неспојивости функција ће бити проширена европским стандардима у тој области, детаљније ће се контролисати порекло имовине, а најављена је тешња сарадња са Европском канцеларијом против превара (ОЛАФ), која је недавно у свом извештају навела да је „управо Мађарска од свих чланица имала највише неправилности у коришћењу европских фондова у периоду од 2015. до 2019. године“.
Већа сарадња се очекује и са Европским тужилаштвом, али овога пута, за разлику од неких ранијих иницијатива, није тражено да се Мађарска и формално прикључи тој наднационалној установи.
Хладан ветар стигао је у Мађарску и неколико дана раније, и то из Европског парламента, где су посланици већином гласова прихватили извештај француских зелених. У документу названом по посланици Гвендолини Делбо-Корфилд се наводи да и даље „постоји забринутост због стања људских права, изборном систему, уставности, независности судства, корупцији и медијским слободама у Мађарској“. А за мањак демократије и стварање једног „хибридног режима“ који води ка диктатури лично се окривљује мађарски премијер Виктор Орбан.
Председник мађарске владе је, одговарајући на једно питање на заједничкој конференцији за новинаре са председником Србије Александром Вучићем у Београду, ниподаштавао поменути текст.
„Не смејемо се, јер нам је већ досадио, то је један досадан виц, испричан три-четири пута. Најпре смо помислили да извештај има неког значаја, али видимо да није објективан, већ представља напад левих партија на нашу земљу“, додао је Орбан.
У званичној Будимпешти се, иначе, већ одавно све критике из Брисела и Стразбура третирају као завера левих, зелених и либералних струја, које наводно подржава (у Мађарској омражени) амерички магнат мађарско-јеврејског порекла Џорџ (Ђерђ) Сорош (Шорош) са својом мрежом невладиних организација.
Најновија препорука Европске комисије је, ипак, схваћена веома озбиљно и мађарска влада ће нема сумње учинити све да се поменутих 7,5 милијарди евра почетком идуће године слије у њену касу, што је у ово време велике енергетске и уопште привредне кризе од изузетно важног значаја.
За Варош РТВ пише Срђан Басић