Будимпешта – Мађарска је некада била велесила у фудбалу, имала је свој „Златни тим“ који је неколико година био готово непобедив, а тај мит би поново могао да заживи – порука је председника мађарске владе Виктора Орбана на отварању „Пушкаш музеја“, посвећеног капитену и осталим члановима легендарне репрезентације.
„Када смо пре деценију и по поново почели да обнављамо мађарски фудбал затекли смо га у рушевинама. Звучи готово невероватно да смо, са позиције једне од неколико најбољих нација на свету готово нестали са мапе најпопуларнијег спорта. Циљ да се вратимо на старе стазе је, можда, далеко, али ће нам стално бити пред очима, захваљујући оном што су нам Ечи-бачи и другови оставили“, додао је мађарски премијер у спомен холу торња на „Пушкаш арени“, подигнутој на месту некадашњег Неп стадиона.
Виктор Орбан отвара „Пушкаш музеј“ (Фото: МТИ)
Према речима Орбана, који је и сам у младости био активан фудбалер и обожава тај спорт, комунизам је главни кривац за суноврат мађарског фудбала. Земља се затворила, доспела иза „гвоздене завесе“, насилно су професионални играчи претворени у аматере, што је битно уназадило игру на зеленим травњацима.
Почетак опоравка мађарског фудбала се везује за поновни долазак на власт Фидеса и демохришћана 2010. године, а од тада је изграђено више од 2.000 сеоских, школских и терена спортских удружења. Следили су и модерни стадиони у бројним градима, а врхунац је било отварање поменуте „Пушкаш арене“ пре пет година. Она је постала својеврсни симбол нације, а поред бројних концерата и других културних манистација угостила је фудбалере Јувентуса, Манчестер ситија, Ливерпула, Барселоне, Лајпцига, Тотенхема, као и репрезенативце Србије, Немачке, Босне и Херцеговине, Израела, Енглеске, Португалије, Француске, Холандије, Белорусије и других земаља.
„Пушкаш арена“, са 60.000 места, постала је домаћин три финала европских фудбалских купова, а ту ће се 2026. године одржати и завршна утакмица Лиге шампиона.
Стециште врхунског фудбала, нема сумње, корене вуче баш од „Златног тима“, чијег састава се Мађари и даље радо сећају: Грошич – Бузански, Лорант, Лантош, Божик, Закариаш – Будаи, Кочиш, Хидегкути, Пушкаш, Цибор. Под вођством селектора Густава Шебеша доминирали су између 1949. и 1956. године, а за то време су на 74 утакмице остварили 55 победа, 12 пута играли нерешено, а претрпели само седам пораза. Највећи успех им је било освајање златне медаље на Олимпијади у Хелсинкију 1952. када су у финалу савладали Југославију са 2:0.
Срђан Басић, Варош РТВ