Орбан тражи од Брисела да плати чување границе

Будимпешта, 09. новембар 2021. – Председник мађарске владе Виктор Орбан затражио је од Брисела да сноси трошкове чувања границе од миграната, пре свега према Србији, али осталим јужним и источним суседима.

У писму упућеном председници Европске комисије (ЕК) Урсули фон дер Лајен koje je агенцији МТИ доставио премијеров портпарол Берталан Хаваши, Орбан наводи се очекује још већи талас миграната него 2015. када је Мађарска подигла жичану ограду, а која се, по његовој оцени, показала веома делотворном и послужила као пример другима.

„Као што и Ви знате, хибридно третирање миграната у Белорусији и катастрофално повлачење безбедносних снага из Авганистана прети стварањем још веће кризе него 2015. Убеђен сам да садашња крхку стабилност може да се сачува једино ако Мађарска заједно са другим државама заштити спољне границе Уније“, навео је Орбан у писму на енглеском језику.

Фото: РТВ

Мађарски премијер је подсетио да је из државног буџета до сада издвојено више од 590 милијарди форинти за заштиту јужних граница земље, да је међу првима подигла жичану ограду, која је протеклих година одбранила ЕУ од најезде избеглица. Тај пример следиле су Грчка, Шпанија, Бугарска, Словенија, Естонија, Литванија, Летонија и Пољска, додао је Орбан.

Према његовим речима физичке препреке нежељеним гостима су и даље неопходне, о чему говори и заједнички став министара унутрашњих послова десетак чланица Уније усвојен 7. октобра, а то је истакла и сама госпођа Фон Лајен на седници Европског савета.  

Орбан тражи да ЕК учини оно што је требало да уради још пре много година: да призна да је заштита спољних граница израз непорециве европске солидарности и да похвали и дотира напоре земаља Уније у тој области.

Председник мађарске владе указује да таква орбрана граница кошта, да тражи материјалне, људске и финансијске ресурсе, па је ред да се мађарски трошкови у протеклих шест година надокнаде.

Мађарска је, да подсетимо, у јесен 2015. према Србији подигла металну ограду дугу свих 175 километара и високу четири метра, а неколико десетина километара и према Хрватској и Румунији. Тај потез је изазвао низ негативних реакција у Бриселу и другим деловима света, али је на крају морала да се испоштује одлука једне суверене државе на својој територији.

Физичка брана мигрантима била је део кампање владајућих странака, Фидеса и демохришћана, уочи прошлих избора, а и сада се игра на карту осетљивости становника Мађарске према странцима.

Министар одбране Силард Немет је тако ових дана на Фејсбуку написао да „ко је Мађар, тај је и граничар“, односно да „Мађарска може да опстане само ако сви Мађари у души постану чувари границе“.