Суботица, септембар 2021. – У Суботици је је отворена Пекара пет хлебова (другим именом „Звезда“) и Посластичарница „Лујза Блаха“ (Öt Kenyér Pékség és Blaha Lujza Cukrászda), које имају не само економски и хуманитаррни значај, већ симболично повезују два народа и две државе.
Свечаном чину у некадашњем биоскопу „Звезда“ присуствовали су народни посланик и председник Скупштине Суботица Балинт Пастор, председник Мађарског националног савета Јене Хајнал, челници организације „Каритас“ у граду на северу Бачке, а пекару и посластичарницу је посетио и покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.
Идеја да се на атрактивној, али запуштеној локацији отворе две специјалне мале фабрике теста и колача потекла је пре седам година од руководства поменуте хуманитарне организације, која се активно укључила у послове социјалног карактера. Најзаслужнији за њено спровођеље у дело били су директор „Каритаса Суботица“ Габор Риц и председник тог удружења Чаба Пашко, свештеник и изврсни кувар, што је било посебно значајно јер је простор биоскопа „Звезда“ формално припадао Суботичкој бискупији.
Износ од 200.000 евра највећим делом су дали Аустријски развојни фонд и Аустријски Каритас, а радовима је руководио лично Пашко. „Ми не желимо да конкуришемо осталим пекарама, већ апотекама. Намеравамо да људима понудимо здраву храну, која ће бити нешто скупља, али ће они уштедети на лековима. Тиме желимо мало и да утичемо на промену менталитета грађана“, рекао је Пашко на отварању.
У пекари, у којој је засад посао нашло и 15 хендикепираних особа, праве се разни хлебови и пецива на традиционалан начин, без глутена и разних адитива. Исто важи и за колаче у посластичарници, међу којима је и чувена „лујза блаха“ торта, направљена за венчање касније славне глумице.
Рођена је у Суботици 1850. као Лудовика Рајндл, од оца Шандора Рајндла (царског хусара, касније устаника) и мајке Алојзије Понти, глумице. Статирала је већ са читири године, а прву улогу имала са шест, у прво време под именом Лујза Келеши по поочиму, другом мајчином мужу Анталу Келешију. И сама се три пута удавала, али је задржала презиме првог, две деценије старијег Јаноша (Јана) Блахе, диригента чешког порекла. Од њега је добила музичко образовање, а од следећа два, земљопоседника и барона, лагодан живот. Наступала је у театрима свих већих градова региона, а у Будимпешти је именована за вечног члана Народног позоришта. Сматрају је највећом мађарском глумицом, а још за живота звали су је „националним славојем“. Преминула је 1926. године, а њен гроб на будимпештанском гробљу на Фиумеи путу и данас обилазе поштоваоци.
За Варош РТВ пише Срђан Басић