Будимпешта – У свечаној сали Текелијанума у Будимпешти, 20. марта 2025. године одржано је представљање и промоција каталога библиотеке манастира Грабовца и библиотеке епископа будимског Арсенија Стојковића.
Грабовачки манастир светих архангела Михаила и Гаврила основали су српски калуђери из манастира Драговића из Далмације , који се налази поред Перућског језера на 20 км од Книна. Они су у време турске опсаде 1585. године бежећи пред Турцима дошли у ове крајеве и основали манастир Грабовац у жипанији Толна. Овај манастир је имао многе успоне и падове, а он је и данас жив манастир. Манастир поседује важна документа и књижни фонд који сведоче како о духовности тако и о историји Срба у том историјском раздобљу.
Арсеније Стојковић био је епископ Српске православне цркве у Мађарској. О његовом животу не зна се много. За епископа будимског изабран је 1852. године и на овој функцији је остао све до своје смрти 1892. године, што га чини једним од епископа са најдужом функцијом.
Промоција и представљање каталога о његовој личној библиотеци даје нам савршену прилику да га боље упознамо и видимо његову свестраност. Овај значајан културни догађај организован је под покровитељством Епархије будимске у сарадњи са Библиотеком Матице српске.
Програм је започет наступом хора Српске гимназије „Никола Тесла“ којим је дириговала професорка Оливера Младеновић Мунишић, а затим је присутне поздравио Његово Високопреосвештенство митрополит будимски Лукијан, који истакао важност писане речи, а затим је споменуо важне историјске прекретнице и судбине Срба на овом подручију.
„Пошто су Срби народ тврдог врата и не дају се лако преверити у друге вере, настале су велике сеобе, а понели су оно што је могло да се понесе. Књиге, иконе, и мошти светитеља, и све тако до Сентандреје. Ту се зауставише и ту и остадоше, ту и остаде њихово највеће благо, а то су књиге у почетку скромног броја, а онда се то благо увећавало. Мало ко зна да ово благо и постоји. Тако би и остало да се у нашој средини нису појавили наши сународници из два српска центра, Народне библиотеке и библиотеке Матице српске. Суочили су се са једином таквом библиотеком на овим просторима као што је библиотека манастира Грабовца као и са библиотеком једног од најученијих људи у мантији у 19. веку , библиотеком епископа будимског Арсенија Стојковића. Шта су ови стручњаци пронашли ставили су на папир у виду књига и оставили као неизбрисив докуменат“- рекао је митрополит будимски Лукијан.
Он је такође истакао важност књига и писаних докумената у поседству Срба у Мађарској које представљају ризницу блага за читав српски народ.
О дугогодишњој сарадњи и достигнућима Епархије Будимске и Библиотеке Матице српске, као и о значају овог пројекта говорио је управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић који је рекао: „На библиотеци манастира Грабовца који су основали 1587. године српски монаси избегли из манастира Драговоћ у Далмацији радили су библиотекари библиотеке Матице српске Душица Грбић, Светлана Вучковић и Станимир Јакшић, а каталог је објављен 2024. године…“Уређењем ове две библиотечке средине и публиковање каталога заокружени су послови и учињен је велики корак ка осветљавању и заштити српске књижевне баштине на тлу данашње Мађарске. Библиотека Матице срске и Епархија будимска потписале су 2019. уговор о реализацији пројекта о раду и рестаурацији старих штампаних књига Библиотеке српске православне Епархије будимске. До сада је рестаурирано 11 старих штампаних књига, између 15. и 17. века.“
Сви присутни су имали непосредну прилику да чују више о овом пројекту, његовом настанку и значају од самих аутора каталога, библиотекара Матице српске и Народне библиотеке који су ова два библиотечка фонда обрађивали годинама, Душица Грбић, помоћник управника за стару књигу и легате, Светлана Вучковић, др Жарко Војновић одељење за библиографију Народне библиотеке у Србији и његова сарадница Марија Богдановић.
„Поред богослужбених књига и богословских дела и световних књига на разним језицима из историје филологије, филозофије, логике, медицине, природних наука, лексикографије и других области, што осликава широко образовање српских монаха и њихово интересовање и тежњу да се књиге прибаве и користе. „…“Књиге и записи из манастира Грабовца казују о њиховом монашком животу, путовањима, посетама, историјским догађајима, непогодама, дешавањима у свакодневном животу широких слојева људи, о рођењу, смрти, трговини, о великој води у Сентандреји 1. марта 1775. када су цркве биле до половине биле у води и када је потопљено 100 домова“
Додала је Душица Грбић и истакла огромну захвалност на благослову митрополиту будимском господину Лукијану, као за помоћ у раду кустосу музеја у Сентандреји Кости Вуковићу.
Више о епископу будимског Арсенију Стојковићу, говорио је др Жарко Војновић из Народне библиотеке, који је између осталог рекао: „Волео је да има старе књиге које је куповао антикварно, није он куповао старе књиге да бих читао него је волео да их има. Он се очигледно у тим књигама осећао као да је у најбољем могућем друштву.“…“Владика се интересовао за све и свашта, наравно као теолог он је имао читаво чудо богословских књига и био је врло обавештен јер је набављао и савремене књиге, имао је велики број кгњига и из протестантског и католичког округа. Има читаво чудо књига из историјографије, из црквене и световне. Арсеније Стојковић очигледно није био човек књижевности, није пратио о чему се писало, он је био нешто више него што можемо данас да замислимо, а веома ме је зачудило што је под старе дане купио сабрана дела Дарвина.“
Вече је водио Коста Вуковић, кустос и управник Српског црквеног музеја, архиве и библиотеке у Сентандреји и најавио је скорашњу дигитализацију ових дела како би она била доступна широј јавности.
Промоција ових каталога представља важан корак у очувању српске културне баштине Срба у Мађарској и сведочи српској вишевековној духовној традицији.
Представљање ова два каталога својим присуством су увеличали Њена Екселенција Биљана Гутић Бјелица амбасадорка Босне и Херцеговине у Мађарској, Иван Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије у Мађарској, Пера Ластић, директор Српског института у Мађарској као и бројни професори и ученици гимназије „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Миона Мартиновић, Варош ТВ