СЕНТАНДРЕЈА, Мађарска – Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника и један од дванаест великих Господњих празника. Слави се 6. августа по старом календару, а 19. августа по новом. Тај дан се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом.
Слава Преображенске црке у Сентандреји током XVIII века постала је слава и најистакнутији празник целе вароши. По традицији православне цркве на дан Преображења врши се и освећење грожђа, што је било од посебног заначаја за становништво Сентандреје које се вековима бавило и виноградарством и винском трговином.
На дан Преображења, Сентандреја постаје и ходочасно место, а централни и најзначајнији део празника је сама празнична литургија и вечерње, након чега се организује традиционално народно весеље у порти цркве.“
Тако је било и ове године 19. августа. Већ у ранојутарњим часовима надалеко се чуло звоно Преображенске цркве, која се први пут, баш на сам дан црквеног празника, патрона светиње, огласила након њене електрификације. Наиме, радови су урађени одлуком и благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита будимског Г. Лукијана – од сада, звоно се неће покретати ручно, већ помоћу електромагнетних и електромоторних погона.
Позив црквеног звона преображенске цркве није био узалудан, наиме, многи су дошли да прославе храмовну славу Преображење Господње. Уз саслужење свештенства свету архијерејску литургију служио је Њ.В.П. митрополит будимски Г. Лукијан а литургијском благољепију, својим појањем, посебно су допринели дипломирани теолози из Београда.
Свечану славску беседу одржао је протојереј Зоран Остојић, парох будимпештански, архијерејски намесник будимски, који је вернике подсетио на значај, тачније, снагу и тајну празника Препбражења, када је „Исус Христос открио своју божанску природу, позивајући свакога да се преобрази у духу и срцу.“
Беседник се присетио и свог боравка на Гори Тавор, „палати чистоте и светлости“ на којој се, према предању, догодило Преображење Господње и где се и дан данас, управо на дан црквеног празника догађа чудо, наиме, на самом врху горе, појављује се велики благодатни облак!
У склопу свете архијерејске литургије многобројним српским православним верницима обратио се и Његово Високопшреосвештенство митрополит будимски Г. Лукијан који је подсетио да се 20. августа у Мађарској прославља свети апостолски краљ Стефан, тј. Св. Иштван (Szent István), светитељ, који је место добио и у православном црквеном календару, наиме, Васељенска патријашија га је за свеца прогласила 2000. године.
Пред сам крај свете архијерејске литургије митрополит будимски Г. Лукијан је осветио грожђе а затим је уследила литија, опход цркве у склопу којег су се чуле молитве за почивше сентандрејске свштенослужитеље и парохијане, да им Господ Бог подари вечни мир.
Поподне, празнично вечерње, којем је присуствовао и Жолт Филеп, градоначелник Сентандреје, који је претходно у свом уреду примио делегацију побратимљеног града Крушевца из Србије, служили су јереј Љубо Милисавић, парох помашки и ђакон Стефан Милисавић а затим је архијерејски намесник будимски протојереј Зоран Остојић извршио освећење славских дарова и пререзао славски колач. Кумовали су сентандрејски српски православни верници предвођени Ненадо м Станковићем.
Окончањем вечерњег богослужења, у порти светог храмау организацији КУД-а Табан и Самоуправе Срба у Сентандреји уприличен је културно-уметнички програм у скопу којег су наступили Фолклорни ансамбл „Лазар Хребељановић“ из Београда, СПКД „Лазарица“ из Станара, Фолклорни ансамбл „Дукат“ из Старе Пазове и ЦКУД „Лепа Радић“ из Градишке.
Учесницима програма су од стране КУД-а Табан и Сентандрејске српске православне црквене општине уручене захвалнице а посебно изненађење приредбе представљао је наступ чувеног трубача Бобана Марковића са својим оркестром.
У порти светиње се потом повело коло, а весела славска атмосфера, касније, пренета је и на Трг цара Лазара где је одржан концерт Трубачког оркестра Бобана Марковића.
Срби у Сентандреји и њихови гости и ове године достојно су прославили Преображење Господњег, храмовну славу преображенске српске православне цркве која се сматра прворазредним спомеником српске уметности из 18. века
