ЧАНАД – У организацији Самоуправе Срба у Чанаду и Српског института Д.о.о. Самоуправе Срба у Мађарској, након четири године од објављивања, у Дому народности у Чанаду приређена је промоција занимљивог издања Института под насловом „Тета Љубин кувар“ који на 177 страница представља детаље из приватне историје Срба у Чанаду.
Фото: М. Јурковић, Варош РТВ
Након поздравних речи председника Самоуправе Фрање Колара, следила је тројезична промоција, на чијем је почетку дитектор Института, Пера Ластић истакао да је иницијатива о штампању кувара потекла након теренских истраживања етнолога и етнолингвисте Биљане Сикимић, сараднице Балканолошког института САНУ у Београду.
Говорник је укратко упознао присутне са детаљима и досадашњим резултатима пројекта „Слика и памћење“ истичући да Чанад још увек неје довољно истражен и да се фокус сарадника пројекта мора што пре усмерити ка тој средини у којој је број српске популације достигао минимум.
Фото: М. Јурковић, Варош РТВ
О самом издању говорила је ауторка, Биљана Сикимић која је, на српском и румунксом језику изнела занимљиве податке и историјске чињенице о суживоту Срба и Румуна у Чанаду. Нагласила је да за прикупљање, бележење и обраду начина живљења и размишљања некадашњих предака постоји више алтернатива која се данас упражњавају, а извори података се проналазе, најчешће у архивама, библиотекама, музејима и разним научним установама.
Неретко се дешава да за таква истраживања могу послужити и приватни документи који се не налазе у институцијама, већ у породичним збиркама. Управо помоћу њих се може стећи увид у свакодневни, приватни живот породице или појединца, које могу помоћи да се још детаљније и дубље упозна историјска прошлост и да се кроз ту приватност лакше схвати историјски ток и слика неког временског доба. Такви документи су пронађени у Чанаду, где је месна српска самоуправа сачинила малу изложбу, а неки од њих послужили су за уобличење једног занимљивог издања које, поред безброј рецепата, садржи опширније податке о породици Јешић која није оптирала, анализу рукописног кувара Љубе Јешић (рођ. Буњевац) на основу којег је настало штампано издање Института.
Фото: М. Јурковић, Варош РТВ
Сикимић је истакла да су теренска истраживања у Чанаду била занимљива и из аспекта језичке интерференције између српског и румунског језика.
На крају једноипосатног представљања „Тета Љубиног кувара“ најављен је наставак обраде још два пронађена писана кувара и два споменара сестре Јешић.