Православни свештеник и песник Љубинко Галић рођен је у Сантову, малом насељу надомак српске границе. Рођен је на Светог Јована,20. јануара 1922. године, на сам дан славе породице Галић. У периоду Ракошијеве комунистичке диктатуре, на Велики петак 1950. године, агенти злогласне мађарске државне безбедности ухапсиле су јереја Галића оптуживши га лажно да је агитатор југословенске тајне полиције. Осуђен је на 4 године тешке робије. Као политички затвореник под сталномфизичком и психичком тортуром робовао је у Сегедину, Вацу и Татабањи. Спас је налазио у писању стихова, које је често бележио на сапуну. Љубинко Галић је типичан представник песничке генерације афирмисане крајем 1950-их година.
Из поговора Драгомира Дујмова