ШУМБЕРАК — У заборављеном кутку Барање, у малом селу Шумберек, где је некада средином 19. века живело преко 800 Срба, данас су остале само две — Љубица и Злата Перкатлић. Иако су последње чуварке српског идентитета у овом месту, оне и даље непоколебљиво негују обичаје својих предака и живот уносе у древну православну светињу. 
Готово потпуно нестајање српске заједнице у Шумберку последица је процеса оптације — организованог пресељења Срба из Барање у Краљевину СХС после Првог светског рата, у складу са међудржавним споразумима између Краљевине СХС и Мађарске. Тај историјски догађај трајно је изменио етничку слику овог краја, оставивши нека места потпуно без српског становништа.
Српска православна црква у Шумберку, посвећена Светом Георгију, сазидана крајем XVIII века, и ове године је уочи Ђурђевдана засијала пуним сјајем. Захваљујући посвећености Љубици и Злати Перкатлић, храм је дочекао вернике окићен зеленилом и цвећем и широм отворених врата.
10. маја, у цркви се окупило око тридесетак људи — православних Срба, укључујући потомке некадашњих оптаната из хрватског дела Барање, али и припадника немачке и мађарске националности. Литургију је служио протонамесник Јован Бибић, парох сантовачки и администратор шумберачке парохије, уз саслужење протођакона Андраша Штријка.
Кумовала је Љубица Перкатлић, дугогодишњи старатељ цркве, а у оквиру службе обављено је и традиционално освећење и резање славског колача и благосиљање кољива.
На крају богослужења, верницима се обратио протонамесник Бибић, захваливши им на доласку, а посебно присуству начелника села, Тамаша Чобота.
Прослава је окончана скромним пријемом у порти храма, а многи су се пред одлазак још једном у тишини помолили Светом Ђорђу — заштитнику овог храма.
Фото: П.Мандић