Сећање војвођанских Мађара на 1956-ту

Суботица, 23. октобар 2021. – Пригодним свечаностима у Темерину, Хоргошу, Сенти, Mужљи и другим местима војвођански Мађари су евоцирали успомене на устанак и револуцију 1956. године у матичној земљи, угушене уласком совјетских тенкова. Нежељени епилог је довео до егзодуса више од 200.000 Мађара, од којих је око једне десетине уточишће, привремено или трајно, нашло у Југославији.

О томе је, на централној свечаности у Суботици, говорио и заменик министра у Кабинету мађарског премијера Чаба Деметер (Dömötör Csaba), указујући на гостопримство које су им у том тешком времену пружили војвођански Мађари.

Фото: Иштван Пастор на суботичкој трибини (РТВ)

„Знамо да слобода није једно стање где смо доспели, већ начин живота, који помало личи на пливање – ко одустане, тај потоне. Слобода је једно једноствно питање: да ли ми одлучујемо о сопственом животу, или неко други? А то питање није важно само за нас Мађаре, већ и за Србе, Хрвате и друге у Средњој Европи, било да су католици, протестанти или правослаци“ – додао је Деметер на трибини испред биоскопа „Јадран“.

Присутнима се, у име домаћина, обратио председник Савеза војвођанских Мађара и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор (Pásztor István), наглашавајући да се „национална воља може завезати у чвор, могуће је силом наметнути осећај колективне кривице и потлачити неку земљу, али се не могу преваспитати људи свесни своје националне припадности“.

Учесници комеморације су потом положили цвеће и винце на Споменик жртвама 1956. на Палићу, а присустни су били и мађарски амбасадор у Београду Атила Пинтер (Pintér Attila), мађарски генерални конзул у Суботици Естер Чалокези (Csallóközi Eszter), председник Мађарског националног савета Јене Хајнал (Hajnal Jenő) и многи други.

За ВАРОШ РТВ пише Срђан Басић