Седница Стратешког савета за сарадњу Србије и Мађарске – Посебан панел о друштвеном положају националних заједница, Срба у Мађарској и Мађара у Србији

Палић – На Палићу је после 9 година од прве заједичке седнице владе Мађарске и Србије, уприличене 1. јула 2014. године, одржавањем прве седнице Стратешког савета за сарадњу Србије и Мађарске направљен још један, нови историјски корак у правцу добросуседских односа две државе. Ресорни министри и директори стратешких државних фирми, у присуству државног врха обе земље, након завршетка заседања 12 радних група, потписали су исти број споразума који ће обезбедити даље јачање сарадње, међу којима су: споразуми у области одбране и унутрашњих послова, измена Споразума о контроли граничног саобраћаја у друмском, железничком и воденом саобраћају, споразум о изградњи нафтовода Мађарска-Србија, о размени и узајамној заштити тајних података, о унапређеној стратешкој сарадњи у области одбране, о сарадњи у области развоја унапређења путне инфраструктуре, о размени и узајамној заштити тајних података, о сарадњи у области развоја унапређења путне инфраструктуре, даље Изјаву о намери о електронској размени података, Уговор о оснивању SERBHUNGAS друштва са ограниченом одговорности Нови Сад, и Годишњи план рада за 2022/23 на основу меморандума о разумевању између Владе Србије и Владе Мађарске о стручној помоћи за преговоре о приступању Србије ЕУ.

Као што је речено Србија до сада ни са једном државом није формирала Стратешки савет за сарадњу, што је такође резултат деветогодишњег рада и залагања политичких врхова двеју земаља.


Фото: Извор/Фб страница Петер Сијатро


На посебном панелу се разговарало о начину решавања питање друштвеног положаја националних заједница, Срба у Мађарској и Мађара у Србији. Председавајући панелом Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије. Констатовао је да је разговор на ту тема завршен високим консензусом сагласности, да је положај и једне и друге заједнице изузетно позитиван, и да нормативни оквир, као и институционални аранжмани који се тичу мањинских самоуправа, и када је у питању парцитипасија о процесу доношења одлука, јесу стандарди који многе евроспке земље, или многе заједнице у мањинском положају не остварују.
Жигманов је нагласио да се ни због два круга парламентарних избора у Србији, у протекле две године, није могла одржати седница Међувладине мешовите комисије за унапређење положаја мањина Србије и Мађарске, и изразио наду, да ће се на том плану ситуација ускоро побољшати.
    Љубомир Алексов, члан мађарске делегације такође је био учесника истог панела, и нагласио да су око финанисрања такозваног сегединског пројекта (адаптација зграде српске школе у Сегедину) настали велики проблеми, па би била потребна помоћ Владе Србије за што бржи завршетак радова, односно, да су на помолу почеци рестаураторских радова на манастирском комплексу у Српском Ковину. Такође је предочио и залагање Епархије будимске око враћања зграде Ангелијанума у Будимпешти. Алексов је исте садржаје саопштио и потпредседнику Владе Србије, Ивици Дачићу, као и министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николи Селаковићу. Портпарол српске заједнице у Парламенту Мађарске је истакоа да ће ускоро да отпочне израда пројекта у вези са реконструкциом најстаријег српског православног манастира у Епархији будимској, а што се тиче завршетка сегединског пројекта, значајна средства су опредељена у државном буџету Мађарске за 2024.- годину, који чека на прихватање, односно, с правом се очекује и финансијска помоћ Владе Србије.

Миленко Радић