Суботица – Низом вишедневних пригодних свечаности Суботица обележава свој највећи празник, а 1. септембар се слави као дан када јој је царица Марија Терезија давне 1779. године доделила статус Слободног краљевског града.
Прослава је почела још прошлог викенда полумаратоном и тркама на пет и 10 километара под слоганом „Трчимо заједно кроз историју“, настављена у понедељак концертом у Синагоги, а данас је, након подизања градске заставе, одржана свечана седница Скупштине Града на којој су уручена решења о почасним грађанима и додељене награде Про урбе.
У богатом културно-уметничком програму, све до 4. септембра, издвајају се наступи естрадне певачице Зорице Брунцлик, чувеног будимпештанског „Сточланог циганског оркестра“ и виолинисте светског имена Стефана Миленковића.
Суботичани и њихови гости позвани су и на представе у Народном позоришту и Дечјем театру, затим у музеје, галерије и Градску библиотеку, а предвиђене су и књижевне вечери, посете Зоолошком врту на Палићу и рекреативно-туристичка пешачења.
Подизање заставе Суботице испред Градске куће (Фото: subotica.com)
Најсевернији град у Србији и други по величини у Војводини има дугу и богату историју, а због различитог састава становништва и држава којима је припадао имао је чак више од 200 имена. Први пут се помиње 1.391. године под латинским називом Забатка, а упамћен је превасходно као Соботка, Сабатка и, наравно, Суботица – по дану у недељи, или можда и по Суботи Врлићу, ризничару самозваног цара Јована Ненада.
Битан тренутак у суботичкој прошлости је одлука хабсбуршке царице Марије Терезије да насељу додели статус Слободног краљевског града (31 годину након што је то исто поклонила Новом Саду). Становници су јој се одужили са 5.000 златника и откупом вредним 166.666 тадашњих форинти, а за узврат су добили већу аутономију, мање порезе и (привремено) ново име: најпре Санкта Марија, па Марија Терезијаполис.
У то време, дакле средином 18. века, две трећине мештана су чинили дошљаци из Далмације (Буњевци), а једну трећину „Раци“ (Срби). Касније су почели да се досељавају Мађари, Хрвати, Русини, Словаци, Јевреји, Немци, Власи, а Суботица је и данас изразито вишенационална средина у којој је складан суживот постао пример многима.
За Варош РТВ пише Срђан Басић