Будимпешта – Традиционално 27. јануара Срби у Мађарској свечаним литургијама и уз сечење славског колача прослављају велики празник Савиндан. Слави се и у српским школа широм државе, а централна манифестација је Светосавска академија у Будимпешти.
Празновање Светог Саве у Мађарској има традицију дугу скоро два века, а прва Светосавска академија изведена је у Текелијануму , давне 1839. године.
У препуној сали тог истог Текелијанума и ове године се окупио велики број гостију који су дошли да обележе Савиндан као празник посвећен највећем српском просветитељу и првом архиепископу. Међу њима су били свештеници Епархије будимске, представници Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине Станислав Радуловић, подсекретар и Јелена Добровић Бојовић, помоћник за савремено
стваралаштво, као и Александар Ђедовац, директор Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону, представници Амбасаде Србије у Будимпешти као и амбасаде Босне и Херцеговине, Љубомир Алексов, српски представник у Парламенту Мађарске, као и представници локалних српских самоуправа и институција.
Присутне је најпре у име организатора поздравила Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, а затим је свечану Светосавску беседу одржао Селимир Радуловић, управник библиотеке Матице српске. У својој беседи указао је на значај овог празника и између осталог рекао: „Ако ико има право да у време и невреме закуца на сва српска врата и од Срба тражи жртву, онда је то Свети Сава – царски син који је напустио царски престо и све земаљске почасти и славу да би свом народу донео небеска блага“. Указао је на живот и дело Светог Саве и честитајући свеколики српски празник је рекао: „Без тог нашег мудраца, писца и архипастира, наша нација не би постојала. Овај изабрани закупник и издавалац снаге и љубави, који је себе клањао од заводљиве славе земаљске, чувајући се од ривезаности за пролазно, знао је да изађе из зидина и непроходних шума и жавота кратког земаљског, који се у писму непролазном и не назива животом.“
Том приликом ССМ додељује и традиционалне награде за истакнут рад на неговању и очувању српске културе и традиције у Мађарској. Светосавску награду и повељу Сава Текелија. Ове године су према одлуци Скупштине ССМ Светосавску награду добили протојереј Зоран Остојић, архијерејски намесник будимски и Зорица Степанов, председница Српског клуба у Мохачу, док је повеља Саве Текелије припала Тихомиру Тибору Барабаш, старатељу српског храма у Баји и Дејану Дујмову, младом активисти.
Додељене су и награде за најбоље радове који су пристигли на конкурс Српског института ССМ у области језичке, историјске и етнолошке грађе Срба у Мађарској.
У уметничком програму Светосавске академије ове године учествовали ученици Српске школе у Сегедину, чланови Српског позоришта у Мађарској, као и хор СОЦ „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Након академије у припређен је и Светосавски бал на којем су госте забављали Биљана Јевтић и Александар Илиц, уз оркестар Радована Марића, а наступио је и локални састав Село са солистом Николом Скорићем.
Светосавску прославу у Будимпешти организовала је Самоуправа Срба у Мађарској и њен културни центар, а финансијски су помогли Фондација Габор Бетлен и Фонд за избегла и расељена лица и односе са Србима у региону.
