Сентандреја – У књизи „Знано буди“ се историјском , културолошком, текстолошком, стилском и језичком анализом успоставља нова слика о записима из сентандрејске рукописне збирке. Добијени подаци доприносе бољем поимању догађаја и времена у којима су настали, као и услова у којима се живело и стварало.
У свом говору Владика Лукијан је између осталог рекао: „Многи рукописи су током славне али и несрећне прошлости нас Срба нетрагом нестали. Тим више је драгоценија збирка сачуваних рукописа у у Библиотеци Епархије будимске. Ови рукописи и записи су спасени од пропасти захваљујући људима Цркве а постали су доступни нашој јавности захваљујући врсним познаваоцима ових старина, међу којима је био и проф. Димитрије Е. Стефановић, кога смо знали и веома поштовали. Осим знања које је имао, проф. Димитрије је волео рад и дисциплину. Препознавао би и умео да загреје за рад личности које могу да се ухвате са проблематиком старих записа. Лично је Нама, током вишегодишњег рада на превођењу богослужбених књига на савремени српски језик био од немериве помоћи, као најбољи у својој струци. Био је срећан јер је доживео да се овај велики посао заврши. Да се сакупе и систематизују резултати многих генерација прегалаца на истраживачком пољу старих записа требали су и труд, и знање, и стрпљење, али изнад свега мотив, а нема јачег мотива од љубави детета према родитељу. Зато не треба да нас чуди да је његова кћерка Милеса наставила рад свога родитеља. Сама посвета ове књиге говори о љубави аутора и према своме оцу али и према његовом завичају – Сентандреји. За личностима и савременицима наше бурне и славне историје се од старина трагало. Ми у Цркви пре свега због молитвеног помена на богослужењиђа, а и да би се те личности спасиле од заборава. Наилазимо на то не само у хришћанству, има тога још у древном временима, почев од времена фараона, када се сматрало да помињањем имена та личност стиче непролазност или вечност. У прозорском зиду Пећке Патријаршије имамо сачуван диптих поглавара наше Цркве. Нешто слично постоји и на проскомидији наших храмова у Будимпешти, Јегри па и другде, али захваљујући књизи Знано буди из јединствених записа Сентандрејске збирке, као ризнице овостраног српства, као из неке временске капсуле изашли су и људи и догађаји из мрака заборава на светлост дана.“ Промоцији књиге присуствовали су Биљана Гутић-Бјелица, амбасадорка Босне и Херцеговине, др Тијана Палковљевић-Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Влади Републике Србије, Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије као и други представници српских институција у Мађарској.