У Музеју Југославије 2. децембра отворена је гостујућа изложба „Алан Форд трчи почасни круг”, која је у 2019. години била један од најпосећенијих словеначких културних догађаја. На поставци су приказене 152 оригиналне табле из раног периода (1969–1975), када је на изради стрипа радио препознатљиви италијански ауторски двојац Магнус-Бункер, као и три насловна цртежа Паола Пифарерија.
Први број „Алана Форда” изашао је у мају 1969. године, а осмислили су га Лучано Секи – Макс Бункер, као сценариста, и цртач Роберто Равиола Магнус. Због упечатљивих црежа и духовито ироничних дијалога, али и изузетног превода Ненада Бриксија, већ након годину дана од изласка овај сатирични стрип осваја публику широм Југославије.
„Стрип је исмевао све корумпиране, неспособне и изманипулисане људе на свету. Никога није поштедео. Обрадио је лепе и ружне, богате и сиромашне, поштене и лопове. Догађаји у стрипу су апсурдни, изненађујући, духовити и апсолутно политички некоректни. Неки цитати постали су део свакодневног говора, па његов утицај можемо препознати и у музици (Прљаво казалиште), и на филму (Маратонци трче почасни круг, Ко то тамо пева, Смоговци). Данас је стрип једнако занимљив услед актуелне друштвено-политичке ситуације, па га многи доживљавају готово пророчки”, објашњава аутор изложбе, Рок Главан, колекционар стрипова из Словеније.
Упркос околносима у 2020. годину изложба је ипак реализована, а своје задовољство није крила ни директорка Музеја Југославије, Неда Кнежевић.
Стручни сарадници на изложби су др Андреј Смрекар и Само Пуребер, као и Лазар Џамић, аутор „Цвјећарнице у Кући цвећа”, популарне студије о феномену југословенског успеха стрипа „Алан Форд”. Дизајн оригиналне поставке сачинио је Ранко Новак, док су адаптацију београдске изложбе урадили Марица Буцек и Дејан Тодоровић.
„Алан Форд је један од врло ретких примера како се страни културни артефакт ‛прими՚ у новој стредини и, штавише, постане неодвојиви део културне баштине земље примаоца; културни еквивалент воћног калемљења. Истина је да је Алан Форд у бившој Југославији постао популарнији и значајнији него у родној Италији, док је у свим осталим земљама, где је превод покушан, угашен након само неколико издања. Никада, на пример, није преведен на енглески“, наводи Лазар Џамић поводом отварања београдске изложбе.
У оквиру изложбе њени посетиоци моћи ће да погледају и ретка издања стрипа „Алан Форд” из колекције Маријана Матића и Марија Рељановића.
Изложба је оворена за посетиоце до 31. јануара 2021.