Небојша Кузмановић: Србија брине о архивској грађи

Директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић се скоро 40 година бави културом, науком и духовним стваралаштвом. За то време он је дао је велики допринос нашој култури и очувању културног наслеђа, посебно кроз области издаваштва и промовисања архивске делатности, те афирмисања свести о значају докумената, али и другим областима културног стваралаштва. Приметно је да је доласком у Архив Војводине Кузмановић ову установу учинио видљивом и препознатљивом.

Небојша Кузмановић: Србија брине о архивској грађи

Ви сте од јуна 2018, на челу Архива Војводине у Новом Саду, установе заштите која обавља архивску делатност. Кад сте дошли на чело Архива какву сте ситуацију затекли?  Шта се од тада променило? Који је број фондова које Архив чува и која се архивска грађа овде чува?

Најстарији документ у Архиву Војводине је фрагмент рукописа, према палеографско-археографској и радиокарбонској aнализи методом 14C, време настанка је 12–13. век (стручне и научне анализе су рађене током 2015). Рукопис је настао на пергаменту, главнина текста је исписана црним мастилом; једини украс у рукопису представљају једноставним цинобером изведени иницијали. Ради се о дволисту из Бревијара, писаном латинским језиком, каролиншком минускулом. Текст представља делове богослужења из Четрдесетнице.

Архив Војводине чува и стручно одржава (око) 9.000 метара архивске грађе у 560 архивских фондова и збирки. Грађа је настајала у периоду од 12–13. векa до 2014. године. Језик грађе је латински, немачки (писмо готица), мађарски, српскословенски, славеносрпски и српски, а само спорадично има докумената и на другим језицима (француски, италијански, грчки). Архив чува архивску грађу насталу радом органа управе и јавних служби из периода Хабзбуршке монархије и Аустро-Угарске монархије – жупанија Бачко-бодрошке, Торонталске и Тамишке, Илирске дворске комисије, депутације, Илирске дворске канцеларије и органа Српског Војводства и Тамишког Баната, Краљевине СХС – области Бачке, Београдске и Сремске, Краљевине Југославије – Краљевске банске управе Дунавске бановине, и ФНРЈ односно СФРЈ – органа АП Војводине, правосудних органа, војних, културних, просветних, научних, здравствених, социјалних, привредних, спортских, друштвено-политичких и верских, институција, установа, организација, друштава и удружења који су деловали или делују на територији данашње АП Војводине. Архив чува и збирке повеља и диплома, карата и планова, диплома професија и занимања, грађанских личних докумената, личне фондове истакнутих појединаца чија је делатност значајна за историју АП  Војводину.

Својом културно-просветном делатношћу Архив упознаје јавност пре свега са грађом коју чува, службом заштите, начином и облицима рада и успоставља комуникацију са јавношћу. Ова делатност Архива Војводине има и просветни, васпитни и образовни карактер. Такође, доприноси промени става и односа шире друштвене заједнице према архивској грађи као културном добру, као и утемељењу историјске науке на изворној архивској грађи као аутентичним доказима о догађајима кроз време.

Међутим, проблем је, што архивиста нема довољно, на снази је, истина сада мало ублажена мера забране запошљавања, а потребно је дуго време да се архивиста обучи и оспособи за самосталан рад у архивској делатности, с обзиром на то да не постоје школе за ово занимање. И Архиву Војводине недостају људи, али надам се да ћемо сви заједно, ипак успети да пронађемо решење.

Који су изазови и потешкоће са којима се суочавате приликом рада у Архиву Војводине? На који начин успевате да се изборите са њима? Започели сте и дигитализацију грађе која представља велики подухват.

Осим онога што сам већ навео, дигитализација архивске грађе је велики изазов и велики задатак. Овај посао се ради већ неколико година и то у фазама, према приоритетима који су састављени према категоризацији архивске грађе као културног добра, као и другим критеријумима који се узимају у обзир приликом састављања планова и методским упутствима и смерницама за дигитализацију грађе у Републици Србији. Осим тога, неке збирке које су категорисане као културна добра „од изузетног значаја”, већ су дигитализоване. Набавка адекватне опреме, стручне обуке за руковање грађом, информациони системи, програми, стручњаци итд. представљају велике препреке у укупној информатизацији Србије. Ипак, претходни, али и овај садашњи састав Владе Републике Србије, одлучно ради на томе да се укључимо у савремене токове пословања,  заштите и коришћења архивске грађе, сигуран сам да ћемо у томе настојању, успети.

Архив Војводине је институционални носилац пројекта „Култура сећања“  који је вишегодишњи пројекат посвећен мапирању, бележењу и презентацији различитих локација-места колективног сећања и комеморације које су битне за културу сећања и идентитет града као целине. Докле се стигло са тим пројектом?

Култура сећања Новог Сада je пројекат је покренут са основним циљем афирмисања и истраживања културе сећања, неговања критичке културе сећања, као и истраживања различитих форми колективне меморије града.

У правцу остваривања постављених циљева, крајем 2014. креирана је и покренута интернет презентација. У том контексту овај сајт, са посебно оформљеном и јединствено конципираном интерактивном мапом и базом података насталим процесом мапирања као и са додатном библиотеком садржаја, представља основни резултат активности на реализацији пројекта. Сви садржаји који су доступни на сајту, односе се на различите аспекте тематике везане за културу сећања и колективну меморију града и као такви уједно доприносе афирмацији ових тема на општем нивоу.

Нова етапа у реализацији пројекта је започела у јануару 2019. године од када је Архив Војводине преузео реализацију пројекта од предходног институционалног носиоца. У међувремену, на сајт пројекта је унесен читав низ нових садржаја а пре месец дана извршен је и редизајн сајта и базе података пројекта уз финансиску подршку Новог Сада, који је препознао енормни значај овог пројекта за идентитет града у целини. Такође, пројекат је презентован и на неколико међународних конференција а ове године планирамо и публиковање књиге „Култура сећања Новог Сада и Петроварадина“ чији је аутор социјални антрополог и археолог Кристијан Обшуст, који је иначе и идејни творац пројекта. Поред наведеног, резултати пројекта ће бити ускоро презентовани и у склопу међународне архивистичке конференције ICARUS-a.

Протекла година и живот за време пандемије свакако су отежавали рад, али Архив Војводине на чијем сте Ви челу не само да је наставио са свакодневним активностима него је своја врата отворио и за промоције разних других културних садржаја. Одакле идеја да започнете један овакав подухват? Због чега сматрате да је то важно?

Видљивост рада архива доприноси неговању свести о заштити архивске грађе и документарног материјала, сви људи су потенцијални корисници грађе и на неки начин учествују у њеној заштити. Тај процес није ни једноставан ни лак. Прошло је тек мало више од једног века од када се у Србији, примењује институционална заштита, а Србија уведена у ред европских земаља које системски штите и стручно одржавају архивску грађу.

Поред основне делатности, Архив Војводине у новом миленијуму, види своју будућност у усмеравању својих активности ка истраживачима и публици. Изложбе, предавања, промоције, округли столови, стручни и научни скупови, радионице, публикације и подстицање индивидуалних и организованих посета, доприносе видљивости рада ове установе, али и културе уопште.

У последње две деценије повећана је посета како физичких, тако и правних лица, као и корисника и истраживача архивске грађе. Тематске изложбе архивских докумената, и други културно-образовни програми се планирају и организују да би архивска грађа, њен значај и улога у тумачењу историјских догађаја и личности могли да буду презентовани не само стручној, већ и широј јавности, посебно школској омладини, студентима итд. Овај сегмент рада Архива Војводине, трудимо се да унапређујемо, проширујемо и мислим да су резултати видљиви.

У више наврата сте боравили и у Мађарској, како на позив српске заједнице у овој земљи, тако и другим поводом. Познато је да Срби у Мађарској имају богато културно-историјско наслеђе  и значајну архиву Епархије будимске у Сентандреји. Да ли постоји сарадња  између  Архива Војводине и Архива Епархије будимске? Да ли планирате неке заједничке активности?

На нивоу државе да. Државни архив Србије (од 2. фебруара преименован према Закону…), има надлежност заштите архивске грађе српског порекла ван земље и Архив то ради већ 30 година, врло успешно. Колегиница Весна Башић, архивски саветник, учествује у заједничким пројектима у својству стручног сарадника у погледу публиковања грађе и тематских издања каталога одабраних описа, као и излагања грађе на тематским изложбама. Колеге из Државног архива Србије имају годишње и дугорочне планове и програме којима је обухваћено евидентирање, прикупљање, сређивање и обрада архивске грађе. Министарство културе Мађарске, подржава и финансира ове пројекте, тако да колеге сваке године тимски одлазе у Сентандреју и то одлично функционише. На исти начин функционише заштита грађе српског порекла у Трсту, Темишвару и на Хиландару.

Морам да нагласим сарадњу са Српском православном црквом и надлежним владикама за те епархије и митрополије, као и министарства културе земаља у којима се грађа налази.

Према Закону о архивској грађи и архивској делатности, члан 7. , Aрхивски фонд Републике Србије чини сва архивска грађа која се налази на територији Републике Србије, као и архивска грађа која представља део културног наслеђа Републике Србије, а налази се ван њене територије, као и копије страних извора који се односе на историју Србије и српског народа. Дакле, Република Србија, одговорно брине о архивској грађи без обзира на то где се грађа налази и у чијем је власништву.

Носилац сте већег броја националних награда и признања из различитих области научног и активистичког рада. Недавно сте награђени „Вуковом наградом” признањем које додељује  Културно-просветна заједница Србије. Шта за Вас значе овакве награде и признања?

Потврду да радим добро, да је тај рад препознат, али и обавезу да тако морам и да наставим.

Диана Ђурић