1826. – У Пешти je основана Матица српска, најстарија културна, књижевна и научна институција српског народа. Настала је из потребе очувања и јачања културног идентитета српског народа у Хабзбуршкој монархији и његовог укључивања у европске токове. Тако се једна група младих интелектуалаца, на иницијативу Јована Хаџића, окупила с идејом оснивања матице. Били су то богати пословни људи: Ђорђе Станковић, Јосиф Миловук, Јован Деметровић, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић и Петар Рајић.
Превасходна улога Матице била је просветитељска и зато је њена издавачка делатност била истакнута. Настале су бројне едиције и књиге за народ.
Фотографија: https://vojvodjanskinovinar.rs/
Развоју Матице српске је огроман допринос дао и Сава Поповић Текелија, први српски доктор права и један од највећих добротвора. Он је 1838. године изабран за председника Матице. Залагао се да Матица добије својства Српске академије наука. У то време, Матица српска је била смештена у згради Текелијанума, који је био стециште интелектуалних снага српског народа. С разлогом је називан „Српским Пантеоном“. Задужбина је помагала и омогућила израстање многих српских интелектуалаца.
Матица спрска је имала многе добротворе и чланове. Међу њима су били и владари као што су Милош Обреновић и његов брат Јеврем и црногорски владар Петар II Петровић Његош. Били су ту још и барон Јован Николић од Рудне, припадници краљевске породице Карађорђевић, светски познати научници попут Михајла Пупина, затим писци, народни трибуни, али и мање познати грађани који су својим прилозима подупирали просветитељство Матице српске.
Године 1864, Матица српска је из пештанског Текелијанума пресељена у новосадски Платонеум. Пошто је Матица окупљала најобразованије људе, Нови Сад је тада добио надимак Српска Атина. Касније је Матица пресељена у зграду у којој се и данас налази, а која је дар новосадске добротворке Марије Трандафил.