У срцу једне радничке заједнице на југу Чикага, у окружењу у коме су се мешали животни путеви челичана, камионџија и наставника, једна породица успела је да сачува нешто далеко вредније од материјалног, дух своје отаџбине.
Музички састав који је носио име „Браћа Поповић“ (Popovich Brothers) није био само оркестар. Била је то српска прича, преточена у звук тамбурице, носталгију и љубав према коренима.
Петоро браће, рођених у породици српских досељеника из Лике, прво су учили музику у дому својих родитеља у Колораду, а затим је понели са собом широм Америке, од западних држава па све до Чикага, који је на крају постао њихов нови дом.
Наступајући на весељима, саборима и локалним свечаностима, улагали су и труд и срце, без подршке великих издавачких кућа, сами снимајући и објављујући албуме. Њихова посвећеност није остала незапажена, добили су признање на националном нивоу и постали предмет документарног филма који сведочи о једном времену, једној заједници, и људима који су кроз музику сачували своје биће.
