Своје припадање, ево, показујем и доказујем Палатом уметности „Мадлена“. Тежићу да будем покровитељ онима који лепотом, мислима, емоцијама чине овај свет сношљивијим и дражим- рекла је за Варош РТВ Мадлена Цептер, мецена.
Мадлена Цептер (Фото: Промо ПУ „Мадлена“)
Палата уметности „Мадлена”: велики пројекат и архитектонско здање од 7.000 квадрата, према иницијативи госпође Мадлене Цептер, отворена је у Булевару кнеза Александра Карађорђевића у Београду, уз дух: авангарде, али и атрактивног. Свечано отварање обележено је јединственом изложбом маштовито израђених столица, скулпторско-сликарских остварења реномиране ликовне уметнице из Италије, Карле Толомео са насловом „Да ли би волео да седиш на уметничком делу?”. Све то оснажено је и концертом оперских звезда из Италије: Фабија Армилијата (тенор), Силвије Коломбини (сопран), Ђанлуке Скјарпелетија (тенор), Марике Лихтер (мецосопран), Кјаре Гиудис (сопран), што је био још један и те како драгоцен уметнички поклон госпође Мадлене Цептер овдашњој публици.
У ново, модерно здање палате „Мадлена” уложено је готово шест година креативности, посвећености и љубави. На 7.000 квадратних метара налазе на четири етаже, уз ентеријер који је употпуњен намештаја брачног пара Цептер, сакупљан деценијама. Унутра се, такође, налази и биоскопска сала, камерна сцена за театарске форме са мање глумаца (монодраме, дуодраме) и интимне концерте, изложбени простор у приземљу, Музеј антиквитета, панорамске терасе, базен, што ће све поставити нове високе стандарде, не само у Београду, на Балкану, већ и много шире.
Градећи свој живот, захваљујући пословном успеху компаније Зептер Интернатионал, градили сте и даривали свом народу многе подухвате. Како бисте дефинисали путеве палате уметности „Мадлена“ која је управо отворила врата публици?
Палата уметности је мој досањани сан, моја заоставштина, легат, кућа у којој сам сакупила драгоцене резултате своје дугогодишње колекционарске страсти да би их показала нашем народу, коме намењујем све што радим за српску културу. Уједно, Палата је на 7.000 квадратних метара јединствен простор за оне који стварају уметничка дела и за све оне који желе да поделе радост стварања са уметницима. Пословним успехом компаније коју води мој супруг свакако је омогућена адаптација зграде на Булевари Кнеза Александра Карађорђевића, као уосталом и сви други познати културни подухвати које смо он и ја поклонили Београду и Србији. Наше гесло преузели смо од једног од највећих америчких пословних људи и филантропа, Џона Дејвида Рокфелера, који је рекао: „Мислим да је дужност човека да стиче новац колико може, да га сачува колико може и да га поклони колико год може“.
Палата уметности Мадлена, Београд (Фото: Промо ПУ „Мадлена“)
Улагали сте током протеклог периода несебично финансијска средства у културу, неговање уметничког наслеђа, образовање, медицину, екологију, спорт, међународну солидарност… У чему је особеност јединственог здања: Палате уметности Мадлена? Шта ћете све под овим сводовима представити поклоницима уметности?
С једне стране Палата је музејски простор: изложене су сталне поставке артефаката које потичу с Далеког Истока (то је Музеј оријента), ту је и збирка стилског намештаја – луксузни салони неколико европских земаља и једне азијске. С друге стране Палата нуди изванредне просторне и техничке могућности за излагање ликовних остварења, затим за камерне концерте, позоришне представе мањег формата, за плесне перформансе. Предвиђамо сусрете и разговоре с уметницима, промоције књига, предавања, такмичења у говорништву, сталне конкурсе за младе уметнике, својеврсни трајни фестивал кратких филмова у малој кино-дворани… Палата уметности ће бити место сучељавања амбиција и креативних достигнућа, стална шанса за оне који носе у себи стваралачке идеје и потенцијал.
Палата уметности „Мадлена“ је својеврсни сведок ваших хтења, збир ваших животних напора, заоставштина за будућност. Шта вас је подстакло да је отворите? Чему ћете тежити?
У вашем питању је садржан и део мог одговора: да, то је збир мојих животних напора и тежњи. Идеја се родила у тренутку кад сам схватила да поседујем много предмета уметничке вредности, раритете који сведоче о лепоти и духу других народа, и када сам пожелела да све то поделим са другима. Никада нисам заборавила да сам Београђанка, да су овде моји почеци, моји пријатељи, најлепше успомене. Лепо је бити грађанин света, али негде морате припадати. Своје припадање, ево, показујем и доказујем Палатом уметности. Тежићу да будем покровитељ онима који лепотом, мислима, емоцијама чине овај свет сношљивијим и дражим. Циљеви су: креација, едукација, информисање, прожимање са светом, понуда аутентичних вредности, ужитак и радост коју пружа уметност.
Најавили сте да Палата уметности неће бити „пуки маузолеј, споменик, кућа у којој влада хладна достојанствена тишина, већ све то али и много више: „пулсираће животом, идејама, амбицијама, прометом стваралаца и њихових подвига“. Каква је то привлачност између вас и уметности?
Ништа се не догађа случајно и бар без неког објашњења. Човек рођењем носи у себи мање-више извесну осећајност, да то тако назовем. Ако се та генетска предиспозиција оплоди околином у којој човек одраста, ако током детињства и младости живи у окружењу склоном књизи, музици, слици, филму – формира се љубав према лепом, хармоничном, добром, моралном. У мом случају десило се управо све то. Осим тога, боравећи посвуда у свету имала сам прилику и срећу да попримим многе утицаје, да заволим оно што ствара људски дух. За мене је уметност потреба, радост, смисао.
Збивања у Палати уметности Мадлена морају имати „дух авангардног, али и атрактивног“. Какав потенцијал ћете настојати да подржите?
Водећи већ више од две деценије Оперу и театар Мадленианум, али исто тако издавачку кућу „Zepter Book International“, ликовну галерију, схватила сам и научила да управљати културном институцијом значи, пре свега, бити широк и толерантан, имати разумевање за аспирације, намере. Идеје оних који су посветили живот стваралаштву, а још више према онима који почињу и траже азил за испољавање свог талента. Дакле, моји сарадници и ја у Палати уметности подржаваћемо оно што је ново, пустоловину и радозналост уметника, његово истраживање изражајних могућности, под условом да је предлог добро осмишљен и да је то оправдани изазов. Атрактивност гарантује популарисање, окупљање људи око пројеката. Спој садржајног и забавног био би наш кредо.
Палата уметности мора бити супериорна, модерна, али обзирна према класици и традицији. Како те две компоненте спојити?
То су компоненте сваког солидног и корисног пројекта. Све што је модерно, створено по мери и у духу овог неуротичног и опасног времена, индиректно, подсвесно, никло је на историјском искуству и стваралачкој пракси. Нема цвета без стабљике. Наравно, нећемо буквално мешати класику и експеримент. Даћемо прилику онима који
истражују, негујући паралелно и класику, рецимо у музици, театру, с поверењем према редитељима, кореографима, диригентима, који ће евентуално покушати да класично остварење приближе данашњој публици новим средствима. Треба уважити укусе и интересовања разних слојева
конзумената уметничких творевина, оних који очекују шок, изненађење, продор у откривене истине, али и оних који уживају у освојеним формама, који су сентиментални према аутентичним изворним облицима уметничког дела. Увек под условом да презентација буде на високом нивоу.
Има ли уметност данас друштвени утицај?
То је питање за социологе културе, за оне који се научно, стручно, баве ефектима духовне продукције на свест нације. Моје је мишљење да у једном друштву, у коме нема довољно активног супротстављања лошем укусу, јевтиној чак тривијалној забави, неће бити довољно емпатије, људскости, способности за стварање лепшег и бољег живота. Кад кажем активно супротстављање мислим на спонтани одговор уметника, који ће истинским вредностима, ангажовано, покушати да понуде дела несумњивих вредности, дела која оплемењују, која покрећу питања и дају одговоре, која подстичу на размишљање и мењање ствари око себе. Ми верујемо да Палата уметности може бити мали тег на тасу, који ће бар за неколико грама претегнути у правцу уметности која подиже свест људи о себи и свету у коме живи.
За Варош РТВ пише Борка Голубовић