Међународни дан матерњег језика

„Србија је посвећена заштити и унапређењу мањинских језика, залаже се за подстицај и очување мултикултуралности и вишејезичности на целој својој територији“, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика.

Вук Стефановић Караџић (Фото: Википедија)

О томе говоре и непобитне чињенице: у Србији се, сем на српском, спроводи настава на још осам језика (по азбучном реду – албански, босански, бугарски, мађарски, русински, румунски, словачки и хрватски), а на  још толико се говор етничких заједница изучава у окриву предмета Матерњи језик са елементима националне културе (буњевачки, влашки, македоноски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки).

Укупно гледајући, према званичним подацима, око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања, а на тим језицима се издају новине, часописи, публикације, књиге, дају емисије на радију и телевизију, изводе позоришне представе и концерти.

Најразноликији језички спектар се, природно, види у вишенационалној Војводини,  у којој деценијама то богатство говора спаја, а не раздваја људе.

„Сваки језик на планети јесте вредан и ваља га чувати, неговати и преносити на будућа поколења. Поштовањем других језика подижемо значај и свог, а разумевањем других народа разумећемо и себе“, истиче се, поред осталог, у саопштењу Покрајинске владе.

У ток контесту многи су се сетили речи Вука Стефановића Караџића, лингвисте, филолога, антрополога, књижевника, реформатора и писца првог речника српског језика, да је „језик хранитељ народа“.

Међународни дан матерњег језика прогласио је Унеско 1999. године, а непуну деценију касније ратификовала га је Генерална скупштина Уједињених нација. Изабран је 21. фебруар у знак сећања на у крви угушене демонстрације студената 1952. у Даки, престоници тадашњег Источног Пакистана (касније Бангладеша), који су тражили да се уз  урду у званични државни језик уведе и бенгалски.

Процена је да у свету данас постоји око 6.000 језика, а да ће до краја овог века нестати најмање половина тог броја.

Срђан Басић