УНЕСКО је 1999. године прогласио 21. фебруар Даном матерњег језика у знак сећања на бангладешке студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану (данас Бангладешу) јер су протестовали будући да њихов матерњи језик није проглашен матерњим.
Идентитет и огледало сваког народа, сваке државе и сваке националне културе јесте управо језик.
Матерњи језик је који је дио културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумевања. Брига о матерњем језику је начин доказивања свести о властитом идентитету, али и веома осетљиво место толеранције према другом и другачијем.
У свету се говори око 6.000 језика, а према прогнозама лингвиста, до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети.
Сваке две недеље у свету се угаси по један језик. Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се његује у школама, медијима.