1825. – У Новом Саду је рођен Ђура Даничић (право име Ђорђе Поповић), српски филолог, један од најзначајнијих изучавалаца српског и хрватског језика и велики поборник Вукових идеја. Завршио је пет разреда гимназије у Новом Саду, а остала три у гимназији у Пожуну (Братислава). Пoтом је изучавао правo у Пешти и Бечу, где је дошао 1845. Под утицајем Вука Караџића и Миклошича почео је да се бави словенском филологијом. Године 1856, постао је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, а 1859. професор Лицеја (Велике школе). Био је и секретар тек основане Југословенске Академије.
Даничић је био поборник Вуковових идеја. Посебно се његов став види у научној расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео брзој победи Вукове реформе. Још нека од његових значајних дела су: Синтакса српског језика, Облици српског језика, Рјечник из књижевних старина српских, 1-3, Животи Светога Симеуна и Светога Саве написао Доментијан, Животи краљева и архиепископа српских написао Архиепископ Данило и други. Ђура Даничић је био и врстан преводилац. Захваљујући њему имамо преведен Стари завет. На преводу је радио до 1868, када га је издао у Пешти. Тиме је доказао да се Вуковим књижевним језиком могу преводити и најкомликованији текстови.
Фотографија: https://www.argumenti.rs/