1958. – Умрла je Исидора Секулић, српски прозни писац, романописац, есејист, полиглот, ликовни критичар и академик. Рођена је у Мошорину, селу у Војводини. У Новом Саду је похађала „Вишу девојачку школу“, а у Сомбору се школовала на „Српској препарандији“. Дипломирала је на Педагошкој школи у Будимпешти, математику и природне науке, 1892. године. Докторирала је у Немачкој, 1922.
Писала је прозу, приповетке, есеје, романе, расправе, књижевне критике, путописе, белешке и преводила дела разних светских језика, пошто је говорила неколико класичних и девет савремених језика. Била је светска путница, па су њена путовања укључивала продужене боравке у Енглеској, Француској и Норвешкој. Писала је критичке списе на подручју музике, позоришта, уметности, архитектуре, књижевности и филозофије.
У њеним записима нашли су се и велики српски писци попут: Лазе Костића, Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Милана Ракића, Иве Андрића и других. Најпознатија дела Исидоре Секулић су: „Сапутници“, „Хроника паланачког гробља“, „Госпа Нола“, „Записи о моме народу“ и „Писма из Норвешке“.
Прва је жена академик, чланица Српске Краљевске академије наука (1939. године), чланица Српске академије наука и уметности (1950. године), председник Српског центра ПЕН (1931. године), председник Удружења књижевника Југославије и председник Удружења књижевника Србије. Сахрањена је на Топчидерском гробљу, без венца, помпе и говора јер је тако желела.
Фотографија: https://www.sanu.ac.rs/