На данашњи дан

1880. – Општина града Београда донела је одлуку о обележавању простора за своју варош. Први урбанистички план је израдио први српски урбаниста Емилијан Јосимовић. План је трасирао неке од главних оса данашњег Београда: Кнез Михајлову, Цара Душана, Краља Петра.

До тада су београдске улице углавном биле кривудаве. Регулисање дела вароши Београда што „лежи у Шанцу” трајало је од 1864. до 1867, године када је Београд званично постао слободан град. План се односио на простор данашњег најужег центра града. То је време када су се велики грађевински радови спроводили и у другим европским градовима као што су Османови радови у Паризу и Сердини радови у Барселони. Полако је изглед Београда из оријанталног прерастао у европски.

Истичући недостатак зеленила и слободних простора за одмор, Јосимовић предлаже јавне паркове и то на месту Велике пијаце (Студентски трг) и на Калемегдану. Тако је, у складу с Јосимовићевим пројектом, арихтетка Милан Капетановић претворио Калемегдан у парк. Планско уређење парка је започело за време Николе Пашића. Посебан датум за Калемегдан је 14. јун 1931. када је општина града Београда под председништвом др Косте Куманудија, професора с универзита и политичара, званично отворила парк у горњем граду. Главна савска алеја је почела да се уређује 1886. и велики део борова на савској обали засађен је у то доба.

Фотографија: Београд, 1880-их, 1930-их, 1960-их; цртеж Александра Станојловића