1941. – Погинуо је др Владимир Ћоровић, значајни српски историчар. Пореклом из Мостара, Ћоровић је завршио словенску филологију, археологију и историју на Бечком универзитету. Тезом о Лукијану Мушицком, докторирао је у Бечу 1908. године. Специјалистичке студије наставио је у Минхену (1908—1909). Неко време је боравио у Паризу и Болоњи, где је истраживао старе словенске рукописе.
Потом је живео у Сарајеву и био секретар Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“. Од 1919. године, када је изабран за ванредног професора на Филозофском факултету, Ћоровић је непрестано живео у Београду. Изванредним научним резултатима постао је 1921. редовни професор на Филозофском факултету. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1922, а за редовног 1934. године. Две године био је и ректор Београдског универзитета. Кад је Немачка напала Југославију, Ћоровић је знао да ће га Трећи рајх прогањати па је кренуо у емиграцију. Нажалост, авион у ком је био је оборен изнад Грчке и он је погинуо. Његово капитално дело, Историја Срба сачувао је издавач Петар Петровић који по цену живота сакрио рукописе ван Београда. Рукописи су објављени тек 1989, када се клима према др Ћоровићу променила, у издању БИГЗ-а. Ћоровићев стваралачки опус је значајан не само историјски већ и културолошки, и још увек није састављена комплетна библиографија његових радова. 
Фотографија: https://edicija.rs/