1948.- У Суботици је рођен Раша Ливада, српски књижевник, преводилац и издавач. Основну школу је завршио у Земуну, а у Сремским Карловцима похађао и завршио Учитељску школу (1969).
Осамдесетих година био је потпреседник Српског ПЕН-а, председник Београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода. Један је од оснивача Српског књижевног друштва 2000. године.Нико у новије време у српској књижевности није основао више часописа од Раше Ливаде.
Најпре је настало Писмо, 1985, и томе је више од двадесет година, потом Руски алманах, Источник, Еразмо, Мезуза, Шекспир & Cо. У тим часописима, а у Писму поготову, објављена је читава једна библиотека модерне светске књижевности и њених основних претеча. Заједно са едицијом „Писмо“ покренуо је свеске за јеврејску, енглеску, холандску и руску књижевност. Показујући се као врстан уредник и добар дух тих подухвата, Ливада је у Писму истрајно објављивао одличну књижевност и одличне преводе. У сарадњи са „Матицом српском“ из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку.
Осамдесетих година био је потпреседник Српског ПЕН-а, председник Београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода. Један је од оснивача Српског књижевног друштва 2000. године. Није написао много, све његове песме и поеме стале би у једну књигу, али је писао препознатљиво и добро. Његово песништво представља израз заокружене и промишљене концепције песништва. Написао је три књиге песама – Попрскан знојем казаљки“ (1969), Атлантида (1972) и Карантин (1977), које су на крају сажете у једну (Песме, 2007) – саставио је антологију Светска поезија данас (часопис „Градац“, 1981; Просвета, 1983). За свој књижевни, преводилачки и уређиваћки рад добио је низ награда, међу којима „Бранкову награду“, „Милан Ракић“, „Јеремија Живановић“, „Златни беочуг“ за трајни допринос у култури Београда.
Раша Ливада (Извор: Википедија)