На данашњи дан

1884. – У Београду је рођен Сима Пандуровић, српски песник, драматичар и преводилац, “ један од познате тројице „песимистичких песника“, уз Диса и Ракића. Завршио је Другу мушку гимназију, а потом дипломирао Филозофске студије у Београду. Након дипломирања радио је у Ваљевској гимназији као професор, а потом у тада новоотвореној Четвртој мушкој гимназији у Београду.

Пандуровић је још за време школовања почео да пише песме. Рано је почео и да уређује и издаје часописе. Као студент је с истомишљеницима основао часопис „Полет“ и уређивао лист „Књижевна недеља“. С Велимиром Живојиновићем је након Првог светског рата уређивао часопис „Мисао“. Хапшен је био и за време Другог светског рата, због текстова које је објавио за време окупације, па је на Суду части осуђен на пет година губитка националне части.

Године 1908, Пандуровић је издао своју најзначајнију збирку песама „Посмртне почасти“. Осим ове збирке, објавио је и збирку песама „Оковани стихови“, која је касније надопуњена и издана под именом „Стихови“.

Пандуровић је писао и драме, међу којима је најпознатија драма „На згаришту“, изведена 1910. године у Народном позоришту у Београду. Писао је и књижевне критике те књиге из естетике. Међу њима су најпознатије збирке „Огледи из естетике“ и „Разговори о књижевности“. Пандуровић се бавио и превођењем, па је са Живојином Симићем превео Молијеровог „Тартифа“ и Шекспировог „Хамлета“, „Ричарда III“, „Хенрија IV „, „Краља Лира“, и „Макбета“.

Фотографија: https://sr.wikipedia.org/