Николај Велимировић (световно Никола Велимировић) рођен је у Лелићу, код Ваљева, 23. децембар 1880/4. јануар 1881. године .Био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и беседник, отуда је називан ,,Нови Златоусти.“
По завршетку рата, Велимировић је 1946. емигрирао је у Америку, где је и остао до своје смрти 1956.
Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика хуманизма, европске цивилизације, материјалистичког духа и сл. О Европи је мислио као о великом злу којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран српском прошлошћу немањићког периода па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са англиканском и Америчком епископалном црквом. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички. У родно село Лелић код Ваљева из САД на данашњи дан 3. маја пренете су његове мошти из Америке где је сахрањен 18. март 1956. године.
Део текста преузет са Википедије