Будимпешта, 04. јул 2023. – Данас је 28. годишњица злочина над српским народом у Хрватској, који је познат и као „Олуја“. Срби је обелеважавају као последњи злочин Хрвата над српским становништвом, док је Хрвати прослављају као успешну војно-полицијску акцију ослобађања Хрватске.
Тим поводом у храму Светог Георгија у Будимпешти протосинђел Варнава Кнежевић служио је парастос невино страдалима уз саслужење протонамесника Николе Почуче и јеромонаха Митрофана из манастира Грабовца. За певницом је одговарала мати Катарина.
Помену су присуствовали и Александар Лончаревић, отправник послова Амбасаде Србије у Будимпешти, Немања Обрадовић, први саветник Амбасаде Босне и Херцеговине у Будимпешти, Игор Рус, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, Пера Ластић, директор Српског института ССМ и верни народ.
Тим поводом протосинђел Варнава Кнежевић је са благословом Епископа будимског Лукијана одржао проповед коју вам преносимо у целости.
Хрватска је вероватно једина држава у Европи у којој се као национални празник обележава етничко чишћење, односно ликвидација и протеривање грађана друге нације и вере са својих огњишта.
Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. године нападом хрватске војске и Хрватског већа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.
У овом злочину, које има елементе геноцида, убијено је око 2000 Срба, док их је више од 200 000 протерано. Ова акција, како је Хрвати зову, спроведена је над немоћним и незаштићеним цивилима. Становништво старије од 65 година чинило је 85% жртава. Током „Олује“ авиони хрватске војске су гранатирали цивилне колоне Срба, које су бежале из Хрватске. У тим нападима је погинуло 13 особа, међу којима је било шесторо деце, док су 24 особе рањене.
Када је реч о стварном броју погинулих и расељених, не постоје прецизни подаци. Они варирају, тако да Хрватски хелсиншки одбор за људска права наводи да је током операције погинуло укупно 677 цивила. Међутим, документационо-информативни центар „Веритас“ у евиденцији поседује имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила. Међу њима су 522 жене и дванаесторо деце.
Велики број Срба отишао је пред „Олујом“ из Хрватске – према хрватским изворима њих око 130.000 организовано у конвојима, а према српским изворима њих 200.000 – 300.000 прогнано је или побегло у Босну и Херцеговину или Србију у страху од хрватских војно-полицијских снага.
Акција “Олуја” у последњој деценији XX века, у српским насељима, на територији Хрватске, разорене су 24.752 куће, уништено је 78 православних цркава, 920 споменика, 167 индустријских погона, оскрнављено или уништено је 181 гробље – подаци су Документационо информационг центра „Веритас“.
Према попису становништва у Хрватској је 1991. године живело 581.663 Срба, док је на последњем попису 2021. године било 123.829 грађана који се изјашњавају као Срби.
„Олуја“ се може окарактерисати као довршетак хрватског геноцида на српским становништвом, који је започет још у Јасеновцу. Након 50 година паузе, довршено је започето. У периоду од 4. до 7. августа 1995. године, део Хрвата је поново показао шта мисли о суживоту са Србима.