Адвоката Хаџи Павле Риђички, рођен је у Мокрину, у Србији 1805. године.
Током живота, дугог готово 90 година, много је путовао у младости обишао већину европских градова. А онда је у старости решио да направи корак напред … и то буквално, одлазећи даље него иједан Србин тог времена.
Било је то 1885. године . Павле је већ ушао у девету деценију, како је сам касније записао, у доба кад се већ људи обично скртених руку моле Богу да лакше путују на други свет. Ипак, он је на памети имао другу дестинацију!
Спаковао је кофере и кренуо на путовање до далеке Скандинавије, био је први Србин који је доспео у поларни круг, попео се на Везув и увлаћио се у фараонске гробнице. Обишао је разне дестинације од Северног Пола до Африке. У Норвешкој је отишао до самог врха Европе посетивши Хамерфест, последњу варош на свету, али и Нордкап, најсевернију тачку Европе. Тамо је прославио свој 82. рођендан.
Риђички је имао пун кофер авантура и успомена за причање. У Трсту се срео са српским патријархом. У Фиренци је разговарао са краљицом Наталијом Обреновић. У Риму је изашао пре самог папу. У Јордан, на Блиском истоку, стигао на коњу, док је немачку реку Рајну прешао у колицима са ужетом.
А онда се, почетком 1888. године, укрцао на брод Аустрал који ће га однети у његову највећу пустоловину- пут далеког Египта. На пијаци у Луксору купио је целу мумију у саркофагу са пратећом опремом, што је у то време било уобичајено, али не за себе, већ за српски народ. Биће то дар Народном музеју у Београду, који је у српску престоницу стигао поштом.
Његова писма са далеког пута у наставцима је објављивао Јаков Јаша Игњатовић у књижевном новосадском листу Наше доба.
Добар део живота Павле Риђички је посветио помагању другима, а пре свега уметницима. Финансијску стабилност је обезбеђивао многима, а на тој листи посебно место је заузимао Корнелије Станковић – први српски школовани композитор.
Једина фотографија Хаџи Павла Риђичког, рођеног у Мокрину, у Србији 1805. године