Нови Сад – Богиња плодности, скелети девојчица које су живеле у неолитском периоду, али и дневни и ноћни звуци у житном пољу и реалистична реконструкција лица човека Лепенског вира су експонати који до 15. октобра могу погледати у Музеју Војводине, а дуго и јединствено мултимедијално путовање у прошлост носи назив „Сан неолитске ноћи“.
Звуци окружују поље житарица које представља осврт на неолитску револуцију када се човек настанио на једном месту, окренуо земљи и њеној плодности.
попут семена које ниче у земљи праисторијски људи веровали су да у земљу треба положити и покојника у фетусном положају да би се поново родио.
Крај њега остављало се све што је он волео за живота.
„Нашим археолозима је то веома значајно зато што поред покојника су умели да остављају и накит од разних материјала које је покојник волео да носи за живота тако да опет можемо да знамо и какав је статусни симбол био те особе и до каквих све материјала су правили тај накит“, објашњава Љиљана Костић, виши кустос – педагог Музеја Војводине.
Около поља налази се мноштво археолошких открића из старчевачке и винчанске културе, попут поклопаца у облику мачке и сове које студенти археологије имају обичај да зову „бетменке“, такозване „видовданке“ која парира делима светских вајара, али и „црвене богиње“ коју ван изложбе можете видети само у Народном музеју Србије.
Прича о сваком експонату може се чути преко слушалица или скенирањем кју-ар кода. А у научном делу изложбе очекује нас реалистична реконструкција лица Лепенца.
Врата изложбе отворена су од уторка до петка од 9 до 19 часова, а викендом од 10 до 18 сати.
Милана Квргић, РТВ