Српска културна баштина – Песма над песмама

Беч- Предавање „Кроз векове германских културних дијалога са делима Вука и Мине Караџић“ одржала је доц. др Мина Ђурић 8. децембра, у библиотеци АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу.

Ово стручно предавање организовано је поводом обележавања 235 година од рођења Вука Караџића, реформатора српског језика и правописа, а отворио га је поздравним говором Лука Марковић, председник ЗСК у Бечу.

О богатој биографији и библиографији др Мине Ђурић, говорила је проф. Светлана Матић, истичући да је од 2018. године доцент за ужу научну област Српска књижевност, на предмету Српска књижевности 20. века на Катедри за српску књижевност са југословенским књижевностима, Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Присутни су имали прилику да виде дигиталну изложбу „Вук и Немци“, коју је приредила Вукова задужбина, уз покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије. Аутори ове двојезичне изложбе су: пок. Миодраг Матицки, Бошко Сувајџић, Бранко Златковић и Мина Ђурић.

„У првим деценијама деветнаестог века су о српским народним умотворинама, о српској епској и лирској народној поезији, расправљали и писали Немци Јохан Волфганг фон Гете и браћа Грим. Пољак Адам Мицкјевич и Француз Клод Форијел држали су серије предавања о српској народној епици на Колеж де Франсу и на Сорбони.

Дуга и плодна традиција превођења народне књижевности са овог тла почињe „Жалосном пјесанцом племените Асан-агинице“ у путопису Алберта Фортиса. Одјек песме о племенитој Хасанагиници био је дубок и далекосежан. Према Фортисовом италијанском преводу, први пут је ову баладу 1775. године на немачки језик превео Фридрих Aугуст Клеменс Вертес. Познат је превод баладе о Хасанагиници који је дао Јохан Волфганг фон Гете, вероватно, исте године, служећи се Вертесовим предлошком, али и уз увид у оригинал, посебно у вези са ритмичком организацијом стихова.

Гетеов превод на немачки језик Хердер је уврстио у своју збирку Volkslieder (Stimmen…) 1778. и 1779. годинe. У немачком културном кругу, Вуков рад на сакупљању и издавању народних песама наишао је на изузетно леп пријем. Већ 1815. године Јакоб Грим је објавио приказ Вукове Мале простонародње славеносербске пјеснарице (1814), у којој је упоредио српску народну лирику са Песмом над песмама. Око пет стотина преводилаца допринело је да се српска народна поезија појави на педесетак светских језика, а међу њима Талфј има изузетно место“, каже др Мина Ђурић.

Говорећи о значају Мине Караџић и њеног уметничког и преводилачког рада, подсетила је на догађај, када су се први пут срели Вук Караџић и Јакоб Грим у Касeлу 1823. године. Вук Караџић је тада обећао да ће се у већој мери окренути сакупљању народних приповедака, али и да ће посебну пажњу обраћати на бајке. Све су то били разлози да Вук у књизи приповедака из 1853. године на посебном листу штампа посвету: „Славноме Нијемцу Јакову Гриму“ Јакоб Грим je y предговору немачком издању Вукове збирке народних приповедака, које је на немачки језик превела Вукова ћерка Мина Караџић 1854. године, похвалио Вукове радове и изразио своје убеђење да ће потомство бити захвално Вуку Караџићу за ове приповетке:

„Истиче Вуков одличан смисао за језик који му je још неискварен, као и простоту и природност српских приповедака. Осврће се на алитерације, на сличност извесних основних мотива с немачким народним приповеткама и друге паралеле, да би на крају без ограде похвалио и саме приповетке и Минин превод.“

Српска културна баштина била је и данас је отворена према европским вредностима, па су снажне културне везе опстале, захваљујући значајним личностима из српске књижевности.
Др Мина Ђурић је похвалила рад проф. Светлане Матић и истакла да је захваљујући њој, Мина Караџић добила спомен-плоча у Бечу, што је један вид задужбинарства, на коме Матићка већ дужи низ година успешно ради и спроводи међународне пројекте, који граде мостове културе између српског и аустријског народа.

Након предавања, развила се интеренсантна дискусија, где су присутни имали прилику да постављају питања. Др Мина Ђурић је библиотеци поклонила Споменар Мине Караџић коју је издала Вукова задужбина у Београду и своју књигу о Вуку Караџићу преведену на немачки језик.

Проф. Светлана Матић је др Ђурић уручила захвалницу за подршку у раду Друштва и своје две ауторске књиге о Мини Караџић на немачком и Милици Стојадиновић Српкињи на српском језику.

Овај интеренсантан догађај је завршен коктелом, уз заједничко фотографисање, захваљујући фотографу Душану Борисављевићу. Међу публиком, нашла се, између осталих, и петогодишња Хелена, са својом баком Милом Гојак, којој је проф. Матић поклонила примерак часописа за децу „Витез“. Песникиња Славица Клајн је присутнима прочитала своје песме посвећене Мини и Вуку Караџићу.

АСКД „ВИЛХЕЛМИНА МЕНА КАРАЏИЋ“