Будимпешта – Традиционални ватромет у Будимпешти, који сваког 20. августа, највећег мађарског празника, привуче више стотина хиљада људи, померен је за недељу дана, а за неоправдан изостанак цех су платили – метеоролози.
Министар индустрије и технолошког развоја Ласло Палкович је, наиме, по хитном поступку сменио председницу Државне метеоролошке службе Корнелију Радич и њеног заменика Ђулу Хорвата. Разлог званично није саопштен, али нема сумње да је отказ уследио због најаве те службе да „постоји 75-80 одсто шанси да у вечерњим сатима Будимпешту захватити велико невреме“, због чега је Оперативни штаб одлучио да ватрени спектакл над дунавским мостовима откаже из безбедносних разлога, а није било ни традионалних литија око Базилике Светог Иштван.
Током прославе Дана Светог Иштвана је, заиста, местимично било кише, али до орканског ветра и провале облака није дошло, а изостанак „највећег ватромета у Европи“, како га је раније назвао Антал Роган, шеф Кабинета премијера, влада је схватила као озбиљан губитак престижа.
Најављени „врхунац прославе“ у мађарској престоници, за који је плаћено 1,3 милијарде форинти, изазвао је полемике у јавности и пре самог празника. Многи су, наиме, сматрали да у периоду велике енергетске, а тиме и привредне кризе, није упутно трошити велике своте новца на забаву, али је влада Виктора Орбана остала при одлуци да остане достојна почасти оснивачу мађарске државе и поборнику хришћанства.
Сам премијер, овога пута, није учествовао ни у једној државној церемонији, а хрватски медији су објавили да је у то време боравио на једном од Паклинских острва, недалеко од Хвара, где се на пригодној, опуштеној вечери састао и са хрватским председником Зораном Милановићем. Орбан је једино на Фејсбуку послао поруку: „Нека Бог поживи Мађарску“.
Ватромет у мађарској престоници ће се, дакле, одржави у суботу, 27. августа, са почетком у 21 сат, а према речима председника Оперативног штаба, државног секретара за комуникације Золтана Ковача, до тада ће се одржати и низ других програма посвећених највећој личности у хиљадугодишњој историји мађарског народа откако се доселио у Панонску низију.
За Варош РТВ пише Срђан Басић