Будимпешта – 30. маја 2023. године у седишту Самоуправе Срба у Мађарској у Будипешти одржана је 4 редовна седница Скупштине овог највишег бираног тела српске заједнице у Мађарској.
У присуству 13 чланова, од укупно 15 скупштинара, седницу је отворила Вера Пејић Сутор , председница Самоуправе Срба у Мађарској (скраћено ССМ) а након краће дискусије прихваћен је предложени дневни ред.
Прву тачну дневног реда чинио је предлог буџета ССМ и њених институција, тачније његова измена и допуна за 2022. годину. Према овоме ССМ је имала на располагању 4 милијарде 935 милиона 814 хиљада форинти, а остатак у буџету чини 371 милион 980 хиљда форинти.
Следећа тачка били су и извештаји о раду два непрофитна друштва за ораниченом одговорношћу ССМ за 2022. годину као и усвајање њихових буџета за 2023. годину. Предлог буџета Српског института д.о.о., у овој години износити 40 милиона 125 хиљада форинти и Српског културног и медијског центра д.о.о. 44 милиона 980 хиљада форинти.
Нешто дужу и жустрију дискусију је изазвала је тачка дневног реда која се односи на предлог одлуке о измени и допуни буџетских ставки ССМ и њених инситуција за 2023. годину. У предлогу стоји да је ССМ за наставак сегединског пројекта ССМ добила додатних 200 милиона форинти, као и да се висина личних доходака председнице и 2 потпредседника у складу са законским прописима. Према томе председник ССМ у 2023. години може да има лични доходак од 1.043.550 форинти док потпредседници по 579.750 форинти. Током дискусије је истакнуто да није у реду да се лични дохоци руководилаца подижу, док се са друге стране води огромна борба за завршетак сегединског пројекта за шта недостаје још најмање 1 милијарда форинти. Предложено да се та повишица изврши након сагледавања стања завршетка сегединског пројекта , али су изнети правни аргументи који указују на чињенично стање, па је без модификације прихваћен педлог буџета о измени и допуни буџетских ставки ССМ и њених институција за 2023. годину.
Био је и предлог скупштинара да саветник за омладину ССМ Митар Мирко Кркељић који за ову делатност редовно прима хонораре од стране ССМ, до следеће скупштинске седнице поднесе извештај о свом раду, с обзиром да од самих избора па до данас, протекле 4 године није поднео ни један извештај. 
Без расправе је прихваћено извршење буџета ССМ и њених институција закључно са 31. мартом 2023. године.
Међутим, највише је речи и дискусије било је о тачци дневног реда која се тицала укидања самосталног пословања васпитно-образовних установа и преноса делокруга на Канцеларију ССМ. У пратећем материјлу су наведена образложења зашто би се вршила рационализација. Међу образложењима се наводи да су подружнице Српског образовног цетра „Никола Тесла“ , нагомилале дефицит, нпр. Српска школа и забавиште у Ловри дефицит од 12 милиона форинти ,Српска школа и забавиште у Десци 29 милиона форинти , док Српска школа и забавиште у Сегедину скоро 74 милиона форинти , а са друге стране сам Образовни центар „Никола Тесла“ у Будимпешти имао је на слободном располагању 188 милиона форинти .
У писменом делу се налази да је за обављање ових задатака финансијског пословања, фунционисања и руковођења имовином у СОЦ „Никола Тесла“ ангажовано укупно 16 радника који би након реорганизације прешли у радни однос код Канцеларије ССМ. Скупштинар Милан Ђурић је том приликом изјавио да би и након реорганизације делогруга требало све запослене задржати у радном односу. После дуже дискусије следило је и гласање. За измену је гласало је 8 , против је било 3 док су 2 скупштинара била уздржана.
Тачка о измени оснивачког акта Српског образовног центра „Никола Тесла“ који подразумева издвајање Српске школе у Сегедину као подружнице СОЦ „Никола Тесла“ скинут је са дневног реда. Разлог овог поступка на скупштинској седници је не спроведени налог који је у име ССМ као власника СОЦ „Никола Тесла“ председница Вера Пејић Сутор дала директорици Српског образовног центра „Никола Тесла“ др Јованки Ластић. Овај налог односио се на припрему и израду потребних документа за испуњавање правних услова издвајања Српске школе и забавишта у Сегедину као подружнице СОЦ „Никола Тесла“.
На мимоилажење мишљена скупштинара наишла је и тачка дневног реда која се односи усвајања кадровских услова и расподеле задужења у школској 2023/2024 години, отварање нових разреда и одређивање броја разреда у образовним установама које су у власништву ССМ. Формулисан је усмени предлог да је неопходно урадити оптимализацију броја ученика у гимназији Никола Тесла, што би значило да се школске 2024/2025. години у 9 разред поново покрену 2 разреда уместо досадашњих 3, што је био случај поседњих пар година. Као повод овога наведени су неповољни услови у којима се деца и педагози налазе, а један од скупштинара је навео и пример да се часови одржавају чак и у трпезарији, те да треба ићи на квалитет а не на квантитет. На информацију да су ученици већ обавештени о пријему у 9 разред, а која није благовремено проверена, овај предлог је одбачен са назнаком да би се он могао применити од 2024/2025 школске године.
Предлог о прекорачењу максималног броја ученика у гимназији „Никола Тесла“ од 20% , који је самоиницјативни предлог скупштинара , прихваћен је али са изменом, што значи да је повећан број ђака у основној школи за 10%. Повећање броја гимназијалаца није одобрено.
Скупштина је са 9 гласова за и 1 уздржаним изабрала Милана Ђурића за новог делегата ССМ у Национални савет народности за просвету. На овом месту се до сада налазила др Јованка Ластић. Скупштинари су за издвање некретнине у Нађмезе улици на приземљу стан број 7 и 8 прихватили са истим условима, али са назнаком да рапис важи 6 месеци. На самом крају одобрена је и молба за употребу српских имена Дејан и Дана , а усвојен је извешај годишње ревизије који је извршен у Српском образовном центру „Никола Тесла“ и Канцеларије Самоуправе Срба у Мађарској.
Након редовне седнице одмах затим следила је и ванредна седница чија је тема била проблеми и њиово решавање везано за сегедински пројекат реконструкцију и изградњу зграде за Српску школу и забавиште.