Са доласком лепог времена и раста температуре, продужавају се и боравци у природи. Пролеће је доба када расте и популација инсеката а међу њима и крпељи. Крпељи су спољашњи паразити и хране се крвљу. Њихово природно станиште је трава, на којој бораве и вребају новог домаћина. Одређени проценат крпеља преноси неку заразу, те се у овом периоду саветује посебан опрез током боравка у природи.
Станишта крпеља су најчешће шуме, травнате површине и предели прекривени жбунастом вегетацијом, која им је неопходна како би могли да се закаче на животиње и људе како би исисали потребну дозу крви која им је неопходна за даљи развој. Након боравка у природи, важно је увек прегледати и кожу и одећу јер се крпељ често закачи и на одевне предмете и сакрива на местима где га је теже пронаћи.
Фото/Извор: Илустрација: EPA (PATRICK PLEUL)
Крпељи убодом, на човека могу да пренесу велики број обољења, али је за наше подручје најзначајнија Лајмска болест или Борелиоза. За превенцију од убода крпеља користе се спрејеви против инсеката, али свакако је важно обратити пажњу јер крпељ на телу лута неколико сати пре него што се закачи.
Место убода треба пратити месец дана због потенцијалног ризика да је крпељ био заражен. Антибиотике, кажу лекари не треба узимати на своју руку, а уколико се на месту убода појави концентрично црвенило, јавити се у најближи Дом здравља.
Нису сви крпељи заражени микроорганизмима који су патогени за човека и животиње, па ни сваки убод крпеља не значи сигурно обољевање од ових болести. Само крпељ који је и сам инфициран може да пренесе инфекцију. Нестручно уклањање крпеља, премазивање, алкохолом, бензином и другим супстанцама, такодје повећава вероватноћу настанка инфекције, те је најбоље, кажу надлежни, да се за вађење овог паразита ипак побрину стручњаци.
Извор: РТВ