1815. – Убијен је Станоје Стаматовић, познат као Станоје Главаш, српски војвода из Првог српског устанка, хајдук и борац против Турака. Рођен је у Глибовцу крај Смедеревске Паланке. Још пре Првог српског устанка одметнуо се у хајдуке и постао харамбаша. Иако је обичај био да се сиромашни одмећу у хајдуке, Главаш није био сиромашан већ имућан човек. Он се дао у хајдуке јер се једном Турчину осветио за убиство свог брата. Убрзо је постао чувени харамбаша. Био је побратим с Петром Петровићем Карађорђем и заједно су припремали Први српски устанак. Прво је њему било понуђено да буде вођа Устанка, али је он то одбио, под изговором да такав положај не приличи једном хајдуку. Предложио је да вожд буде Карађорђе Петровић. Током целог устанка је ратовао са Турцима, али никад није био на челу народа.
У рату против Турака се истицао храброшћу. Важио је за једног од пресудних Карађорђевих заменика. Неки историчари га убрајају у пет најзначајнијих и најутицајнијих старешина. У време устаничке Србије, Станоје је био командант једне од четири тадашње српске армије, која је бројала скоро 2.500 коњаника и преко хиљаду пешака. Учествовао је у ослобађању Београда 1806. године и предводио чету која је прва кренула на Београд. Због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу обичним народом био је стално под присмотром београдског везира, Сулејман-паше Скопљака.
Не зна се шта је тачно био повод, ко га је издао, али је Станоје Главаш убијен на свиреп начин. Наиме, после пропасти Хаџи-Проданове буне, Турци су га, по налогу Сулејман паше, ухватили и убили у селу Баничина код Смедеревске Паланке. Искасапили су његово тело и одсекали му главу. Главу су Турци однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена на Стамбол капији. После тога је нестала и појавила се сахрањена с телом.
О јунаштву Станоја Главаша нема много писаних сведочанстава. Најпознатији су драма „Станоје Главаш“ Ђуре Јакшића и песма из 1860. „Велики белај“ Јоксима Новића Оточанина.
Фотографија: https://sr.wikipedia.org/