1777. – У Бранковини код Ваљева рођен је Прота Матија Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, први председник Правитељствујушчег совјета, дипломата и писац. Био је један од ретких писмених и учених људи тадашње Србије. Школу је завршио у родном крају и након тога постао свештеник. Након Сече кнезова, којом су се Турци осветили за подизање буне против дахија и у којој је убијен његов отац кнез Алекса Ненадовић, Матија се прикључује организовању Првог српског устанка.
Са стрицем Јаковом Ненадовићем, био је један од покретача Првог српског устанка. Учествовао је у ослобађању Ваљева и Шапца (1804), Карановца, Ужица и Смедерева (1805) и Београда. Посебно се као војсковођа истакао у боју на Мишару (1806).
Током година устанка, како би се устанак одржао у животу, основан је Правитељствујушчи совјет сербски. На његовом челу је од лета 1805. до половине 1807 био Ненадовић, као први председник. Тада је саставио казнени законик за Србију.
Био је познат као велики дипломата, те је учествовао у многим преговорима у корист Србије. Посебно се истицао у преговарањима с Турцима. На пример, У Босни је такође преговарао о примирју са тамошњим Турцима. Био је део мисије која је слата у Русију и Аустрију, посебно након избијања Другог српског устанка. Пружао је подршку и Милошу Обреновићу, као што је подржавао и Карађорђа. Међутим, често је био у немилости Обреновића.
У поодмаклим годинама се повукао из политичког живота и писао своје мемоаре. Они су постали важно сведочанство о догађајима и личностима у северозападном делу Србије, у периоду 1787—1806, као и део 1813, Рукописе је пред смрт предао свом сину Љубомиру, који их затим објавио у књизи под називом „Мемоари проте М. Ненадовића“у Београду 1867. године. Књига је доживела многа наредна издања издања: 1893, 1927, 1947, 1963, 1969.
Фотографија: https://video.novosti.rs/