1844. – Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија. Том приликом је проглашен Закон о устројенију шпитаља Централне војске. Један од лекара Академије био је оснивач српске хирургије, др Владан Ђорђевић. Установа је неколико пута сељена, а прво веће пресељење било је 1909, када је болница имала 400 болесничких постеља, лабораторију, кабинет за рендген, стоматолошко одељење и сл. Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. По завршетку I светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.
Установа је неколико пута мењала име. Тако је Стална болница Прве армије постала Главна војна болница Краљевине Југославије. Године 1950, установа је преименована и добила је назив Војномедицинска академија. Испрва су се у њој могли лечити само војни осигураници, а онда су се од 1945. до 1962. могли лечити и цивили. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици у Београду. Од 2008, ВМА спада у систем јавног здравства Србије, тако да се у њој могу бесплатно лечити цивилни осигураници под истим условима као у Клиничком центру Србије.
Комплекс академије се простире на 21 хектар, а зграда установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу, ВМА има 27 клиника и 17 института и неколико дијагностичко-поликлиничких центара. Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. У установи се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура. Поред лечења и дијагностике, значајан аспект рада ове здравстсвене установе је и превенција разних обољења. Овај модеран комплекс представља веома значајну установу у склопу здравственог центра Србије.
Фотографија: https://sh.wikipedia.org/