На данашњи дан

1832. – Прорадила је прва штампарија у Србији, Књажеско-србска штампарија, која је била купљена у Русији и допремљена у Београд претходног маја 1831. Прва књига штампана тог 5. марта 1832. била је „Сабор истине и науке“ др Јована Стејића. Међутим, и пре него што се боја осушила, књига је забрањена. Зашто?

Након што је одштампано петнаест табака, цензура је утврдила да књига није писана дозвољеним правописом (није било „дебелог јер“). Због тога је штампање обустављено. Од аутора се захтевало да поново препише књигу, пошто је писмо превише личило на Вукову ортографију. Против таквог писања су тада били многи и у Србији и у Русији. Поред тога, захтевало се да писац, то јест преводилац, назначи тачко одакле је и ког писца преводио. Тако је књига „Сабор истине и науке“ постала прва забрањена књига у Србији. Заправо, та књига је изазвала жесток сукоб између Вука Караџића и кнеза Милоша Обреновића. Милош је био неписмен и, без обзира на природну интелигенцију, била му је потребна помоћ неког ученог саветника да би се супротставио Вуковој ортографији. Ту помоћ је нашао у митрополиту Стевану Стратимировићу, који је подржао борбу против Вукове ортографије.

Међутим, Вук је већ стекао углед међу познатим европским књижевницима и у многим културним институцијама Европе. Тако је 1819. изабран за члана љубитеља словенске књижевности у Петрограду, а 1820. добио је сребрну медаљу руске Академије наука као награду за научне заслуге. Те године га је и Краковско друштво изабрало за свог члана, а 1823. године добио је почасну докторску титулу Универзитета у Јени. Наредне године, 1824, постао је члан Тириншког друштва за изучавање старина, а наредне године члан Гетингенског ученог друштва. Кнез Милош је знао да таква признања пре Вука није добио ниједан Србин из Србије, па ипак се жестоко противио Вуковим реформама.

Забрана Стејићеве књиге “Сабор истине и науке” последица је жестоке борбе против Вука и његове језичке реформе. Књига је жестоко узбуркала тадашњу образовану и културну јавност у земљи и погоршала Вуков положај. Међутим, Вукова ортографија је придобила много присталица учене јавности Европе. Био је то правац који није могао да се заустави све до коначне победе Вукове језичке реформе. Међутим, након забране, „Сабор истине и науке“ др Јована Стејића никада више није штампан.

Фотографија: https://www.antikvarne-knjige.com/